Doživeo je 102, a pre 45 godina mu je otkriven neizlečivi rak – ovo je njegova tajna!

Ovaj dekica je umro u dubokoj starosti, nadživeo je svoje lekare koji su mu pre 45 godina predvideli skoru smrt i za ugledni BBC otkrio svoju tajnu.

U vreme svog poslednjeg časa, ćelije raka odavno nisu bile prisutne u njegovom telu.

Kada su lekari Stamatisu Moraitisu, grčkom ratnom veteranu 1976. godine dijagnostikovali neizlečivi rak pluća, on se pomirio sa tim da će umreti.

Niko nije ni slutio da će Stamatis postati čovek kojeg će BBC tražiti zbog čudesnog izlečenja da bi sa njim uradio intervju.

Naime, davne 1976. godine, devet različitih doktora reklo je Stamatisu da mu je ostalo šest meseci života, s tim da bi trebalo odmah da krene na hemioterapiju.

Ne hemoterapiji!

Kako nije želeo da se podvrgne ovom tretmanu, hemioterapiju je odbio i vratio se u rodnu Ikariju, ostrvo u Grčkoj

Nakon toga, dogodilo se nešto neverovatno!

Na samom početku, počeo je da pati od depresije, pa je po ceo dan bio u krevetu, a njegova supruga i majka su brinule o njemu.

Jednog dana, vratila mu se vera i želja za životom, doduše kratkim jer je mislio da mu je još malo vremena ostalo.

Krenuo je aktivno da živi – nedeljom ujutro penjao se na brdo na kojem se nalazi grčka pravoslavna crkva u kojoj je njegov deda bio sveštenik. Počeli su da ga obilaze njegovi prijatelji, kada su saznali da se vratio u rodni kraj i svaki dan bi sa njima pričao satima uz dve flaše lokano proizvedenog vina.

„Bar ću umreti srećan“, ponavljao je tada Stamatis.

Narednih meseci iz nekog razloga je počeo da oseća snagu. Jednog dana, odlučio je da zasadi svoj vrt.

Nije očekivao da će doživeti plodove tog vrta, ali je to bio dobar razlog da uživa na suncu i svežem vazduhu pored mora.

Umesto u smrt – u lokalnu kafanu

Prošlo je šest meseci, ali Moraitis nije umro. Umesto smrti, pobrao je svoje povrće, očistio porodični vinograd, ponovo se saživeo sa ostrvom, počeo da radi u vinogradu, budio se rano i po ceo dan provodio u prirodi.

Sam sebi je pravio ručak sa povrćem iz svoje bašte. Kad bi došlo veče, otišao bi u lokalnu kafanu gde je igrao domine do dugo iza ponoći.

Godine su prolazile. On je bio sve zdraviji, tako se osećao. Nadogradio je svoju kuću sa još nekoliko soba, a godišnje je proizvodio i do 1.500 litara svog, domaćeg vina.

Potraga za objašnjenjima

Pokušao je da nađe iste one lekare koji su mi prognozirali 6 meseci života, ali je saznao da ih je sve nadživeo.

Moraitis je umro kada je imao neverovatne 102 godine, srećan i zdrav. Umro je od starosti, a rak koji se spominjao, više nije postojao.

Šta se dogodilo?

„Bolesnom čoveku ne treba toliko medicina koliko mu je potrebna vera, volja i vraćanje prirodi. Za zdravlje je potrebna regeneracija tela i duha. Mesto u koje se vratio, Ikarija, pozata je po zdravoj hrani.

Meštani tog ostrva gotovo da ni ne znaju za bolesti srca ili raka. One su tamo veoma retke“, rekli su naučnici nakon istraživanja ovog neobičnog slučaja i zaključili da je mediteranska ishrana definitivno odigrala ključnu ulogu.

Devičansko maslinovo ulje, rukola, švajcarska blitva, ugljeni hidrati, sočivo, hleb od žitarica celog zrna, origano, peršun i vlašac odlične su namirnice koje se na ostrvu Ikarija koriste svakodnevno.

Takođe, tamo se crveno meso ne jede više od jednom nedeljno.

„Možda nemamo mnogo novca, ali uvek imamo hranu na stolu i zabavljamo se sa porodicom i prijateljima. Ne žurimo sve da obavimo preko dana, pa ponekad radimo i po noći. A na kraju dana ne odemo na dvosed da gledamo TV, već se družimo i smejemo“, govore meštani Ikarije.

Posebnost života u Ikariji koja leči sve bolesti je u tome što niko ne žuri da živi. Sve što jedu i piju sami proizvode u svojoj bašti. Puno pešače, i po 20 km na dan, a popodne celo selo odmara.

Puno se smeju i druže kao porodica i kao prijatelji. Ispijaju svojom rukom napravljeno vino, ali i puno čaja i jedu svoju hranu.

Žive bez ikakvog stresa i zbog toga su srećni. Jurnjava za novcem kod njih ne postoji.