Dok je nacija u opasnosti, Stokholm donosi pogrešnu odluku

Dok veći deo Evrope nameće vanredna ograničenja kako bi usporio širenje koronavirusa, Švedska je ostavila svoje građane iznenađujuće slobodnim. Da li se Šveđani kockaju svojim zdravljem ili svi drugi preteruju?

U trenutku kada veći deo Evrope uvodi mere u pokušaju da uspori širenje Kovid-19, jedna zemlja ignoriše ovaj trend. Švedska, naime, zauzima značajno liberalniji pristup u borbi protiv virusa. Uprkos tome što njeni najbliži susedi, Danska i Norveška, zatvaraju sve osim osnovnih usluga, Šveđani su i dalje slobodni da se druže. Iako su univerziteti i srednje škole zatvoreni, predškolske ustanove, vrtići, barovi, restorani, skijališta, sportski klubovi i frizerski saloni ostaju otvoreni, piše RT.

Ulice Stokholma i Malmea primetno su mirnije nego inače, ali pozitivno "živahne" u odnosu na ulice Kopenhagena, Osla, Londona, Pariza i Rima. Stajanje u barovima je zabranjeno, ali dokle god možete da nađete mesto da sednete, slobodni ste da uživate u noćnom izlasku. Ostale mere uključuju zabranu okupljanja više od 50 osoba na jednom mestu, a od starijih od 70 godina se traži da se samoizoluju.

S izuzetkom Belorusije koja čak nije suspendovala ni fudbalsku ligu, Švedska ograničenja su najopuštenija. To je navelo posmatrače u zemlji i van nje da se zapitaju - da li se Šveđani igraju zdravljem nacije ili zauzimaju najproporcionalniji odgovor na Zapadu? Premijer Stefan Lofven upozorio je da će vremena koja predstoje biti teška, ali i da će svi Šveđani pojedinačno morati da preuzmu odgovornost.

"Ne možemo sve da regulišemo i zabranimo", poručio je on.

Ova taktika je u suprotnosti sa strategijom u Velikoj Britaniji koja je podrazumevala da se građanima kaže da ostanu kod kuće, i da se izlazak iz kuće ograniči na jednom dnevno. Švedski stručnjaci zauzeli su sasvim drugačiji stav u odnosu na onaj u Velikoj Britaniji, a njihov državni epidemiolog Anders Tengel rekao je da su prognoze London Imperial Koledža, sa predviđenih 250.000 smrtnih slučajeva od virusa – "pesimističke". Poslednji brojevi u Švedskoj pokazuju skoro 3.500 obolelih i 105 smrtnih slučajeva. Tengel je rekao za Observer: "Dokle god razvoj epidemije u Švedskoj ostane na ovom nivou, ne vidim veliki razlog za preduzimanje mera koje možete održati samo vrlo ograničen vremenski period".

Ovaj potez Švedske omogućio je preduzećima da ostanu otvorena, smanjujući udar na ekonomiju zemlje. Ovaj pristup je široko prihvaćen od strane javnosti, koja na to gleda kao na daleko razumniji način akcije od drakonskih koraka preduzetih u drugim zemljama. To takođe stavlja zemlju u bolji položaj da se brzo vrati u pun kapacitet, nakon što se pandemija završi. Lofvenova vlada čini se manje sklonom da bude viđena da samo "radi nešto", u poređenju s mnogim na Zapadu. Šveđani nisu tražili da država ograniči slobode na način kao što se to čini u mnogim drugim zemljama.

Samo će vreme pokazati kakav je zapravo bio najbolji odgovor na ovogodišnju pandemiju. Ali, odluka švedske Vlade da poveri svojim građanima da poštuju savete i prilagođavaju svoje ponašanje datim preporukama, bez pretnje policijskom intervencijom, je nešto što svakako treba pozdraviti u slobodnom društvu, piše RT. Takođe održava i viši nivo poverenja u drugom pravcu - od strane javnosti prema vladi. Na praktičnom nivou, neprimenjivanje drakonskih mera sprečava paniku u javnosti i omogućava sporiju eskalaciju mera ukoliko one budu potrebne.

Poverenje je važan faktor u demokratiji gde vlada vlada uz pristanak naroda. Poverenje javnosti u Švedskoj je izuzetno veliko, jer građani veruju da njihovi političari deluju u javnom interesu. Njihova sklonost da odrasle tretiraju kao odrasle je ključna da se poverenje održi.

Nema sumnje da će neke žrtve morati da se podnesu u borbi protiv Kovid-19, ali je od vitalnog značaja da poverenje javnosti u vladu nije jedna od izgubljenih stvari. Preduzimajući odmereniji odgovor i zasnivajući svoje akcije na savetima umesto na prinudi, vlada Švedske se kocka, ali sa verovatno manjim rizikom nego što to čini Bitanija ili Nemačka. Švedska dopušta da njena ekonomija funkcioniše na mnogo normalnijem nivou od ostatka Evrope, koja gotovo da se ugasila.

Ako se ispostavi da pandemija nije tako kobna kao što su se, na primer, britanski stručnjaci u početku plašili, onda bi drakonske mere koje su primenjivale druge zemlje mogle da rezultiraju time da je „lek“ bio gori od bolesti.