Koliko se simptomi razikuju od bubonske kuge razikuju od korona virusa?

Zdravstvena komisija grada Bajanur u regionu Unutrašnja Mongolija upozorava na rizik od prenosa infekcije sa čoveka na čoveka i apeluje na građane da preduzmu preventivne mere, kao i da se jave bolnici ukoliko dobiju neobjašnjivu temperaturu.

Da li bubonska kuga može prerasti u pandemiju?

Bubonska kuga ostavila je jezive posledice na tri kontinenta tokom 14. veka, ali i doslovno opustošila London u 17. veku.

Tokom svoje zadnje pandemije 1665. godine u Londonu ubila je čak jednu petinu stanovnika.

Iako je bakterija tada bila pretnja po svetsku populaciju, moderna medicina uspela je da ublaži njeno razorno dejstvo po organizam.

Međutim, današnje mere higijene koje se praktikuju u svetu značajno smanjuju mogućnost za prenosom ove bakterije, nego što je to bio slučaj pre skoro 400 godina.

Infektolog dr Šanti Kapagoda iz Britanije kaže da je mala šansa za izbijanjem pandemije budući da su današnji lekovi dosta napredovali i efikasnije uništavaju bakteriju.

- Za razliku od 14. veka, sada bolje razumemo bolest i način na koji se prenosi. Znamo kako da je preventiramo. Takođe, imamo daleko efikasnije antibiotike.

Koji su simptomi bubonske kuge?

Yersinia pestis izaziva tri različite vrste kuge, uključujući septični i pneumonični tip, od kojih svaka ima različite simptome.

Ipak, najčešća je klasična bubonska kuga koja, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izaziva sledeće simptome:

- iznenadnu temperaturu
- glavobolju
- jezu i slabost
- jedan ili više otečenih limfnih čvorova

Iako ljudi često povezuju kugu sa nehigijenskim naseljima, bolest je i dalje pretnja po gradove. Tako je pre nekoliko godina infekcija kuge zabeležena u Novom Meksiku, u severnoj Arizoni, južnom Koloradu, Kaliforniji, Oregonu i Nevadi.

Ostali slučajevi su zabeleženi u Africi, Aziji i Južnoj Americi.