Bosanci i Hrvati su ispred nas, a Rusi iza, ali Srbija je VISOKO KOTIRANA!

Religioznost je defiisana kroz četiri kategorije: važnost religije, pohađanje verskih službi, učestalost molitve i vera u Boga.

U ovom istraživanju, visoko religiozna definisana je kao svaka odrasla osoba koja ima visok skor u najmanje dve od četiri navedene kategorije, a da nemaju nizak skor ni na jednoj od ostlaih: pohađanje verskih službi najmanje jednom mesečno, dnevna molitva, verovanje u Boga sa apsolutnom sigurnošću i isticanje važnosti religije. Ako neka osoba ima nizak nivo religioznosti na samo jednoj od kategorija, a vrlo visoko na preostale tri, onda se i dalje smatra "visoko religoznom" osobom.

Koristeći se ovom kombinovanom merom, primetno je da su državljani centralne istočne Evrope skloniji visokoj religioznosti.

Religioznija centralna i istočna Evropa

U Jermeniji i Grčkoj, otprilike polovina ispitanih je visoko religiozna. Sa druge strane, tek svaka deseta osoba u Danskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu može se smatrati visoko religioznom.

Slična je situacija i ako pogledamo pojedinačne kategorije religioznosti - u centralnoj i istočnoj Evropi religija je važnija, ljudi više pohađaju verske službe, češće se mole i u većoj meri veruju u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ali postoje i odstupanja u zemljama zapadne Evrope - 37 posto Portugalaca je visoko religiozno, što je znatno odstupanje od proseka 'komšiluka'.

Religiozna regija

Istraživanjem su obuhvaćene i tri države užeg regiona - Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini gotovo polovina spada u grupu visoko religioznih (46 posto), u Hrvatskoj 44 posto, a u Srbiji 32 posto.

Pogledamo li pojedinačne kategorije religioznosti, vidimo da su države regije uglavnom u samom vrhu liste. Bosna i Hercegovina druga je u kategoriji "važnost religije" – 54 posto kaže da je religija vrlo važna u njihovim životima. Jedino su Grci imali veći postotak - 55 posto. Hrvatska je na šestom mestu sa 42 posto, a Srbija na devetom, sa 34 posto, piše portal Al Džazira Balkan.

U Hrvatskoj 40 posto ispitanih je reklo da pohađa verske službe najmanje jednom mesečno, istim postotkom je na četvrtom mestu iza Poljske, Rumunije i Italije. U BiH svaka treća osoba (35 posto) pohađa verske službe na mesečnom niovou, a u Srbiji svaka peta (19 posto).

Dve trećine ljudi u BiH veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću

I po učestalosti molitve Hrvatska je prva u regiji - 40 posto Hrvata reklo je da se moli svaki dan i na četvrtom su mestu, iza Moldavije, Jermenija i Rumunije. U BiH, 32 posto kaže da se svakodnevno mole, a u Srbiji 27 posto.

Dve trećine ljudi u BiH (66 posto) kaže da veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ispred njih su samo još Jemenija (79 posto) i Gruzija (73 posto). U Srbiji 59 posto ljudi veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Sličan je postotak u Hrvatskoj – 57 posto. U nastavku istražite mapu religioznosti u evropskim državama.