Američka ekonomija je u rastu, ali Tramp sprema pakleni plan koji će ostvariti ili zbog kog će pasti sa vlasti

AP/John Minchillo

Donald Tramp, Foto: AP/John Minchillo

Američka ekonomija je u usponu, popriličnom. To je sada već činjenica koju niko nije u stanju da opovrgne jer brojke govore same za sebe. Znatan skok dogodio se u drugom kvartalu ove godine kada je američki BDP skočio s 2,2 na 4,2% što je impresivan skok, a mogao bi se nastaviti i dalje.

Iako je i dalje medijski neprijatelj broj 1 (a i mediji za njega), američki predsednik Donald Trsmp očito je pozitivno uticao na američku ekonomiju. Podataka koji mu idu na ruku je puno. Primera radi, u novembru 2016. tržište na berzi u SAD-u je bilo poprilično neutralno. Danas je, u odnosu na taj period, poraslo za 45%.

Dakako, to znači veći novac u džepovima već ionako bogatih, no što je s običnim američkim radnicima? Sudeći prema brojkama i oni zapravo mogu biti optimistični - prosečni prihod američke porodice stagnirao je više od godinu dana, no otkako je Tramp na vlasti porastao je za ukupno 4%.

Kako je Tramp to uspeo i je li zaista on zaslužan za američki ekonomski "bum" koji se upravo događa? Teško je dati egzaktan odgovor jer ga zapravo i nema. Ono čega svakako ima je ekonomskog "buma" i sada se upravo vodi bitka za zasluge.

Bivši američki predsednik Barak Obama ove nedelje se poprilično angažovao oko predstojećih važnih izbora za američki Kongres (u novmebru ove godine) te je konstatovao kako Tramp sebi pripisuje zasluge za ono što je zapravo on započeo. Drugim rečima, tvrdi kako se aktuelni ekonomski uspon događa zahvaljujući njegovoj politici koja se sada nastavila u Trampovom mandatu.

Printscreen

Broj zaposlenih radnika od 2000. do danas, Foto: Printscreen

Iz gornjeg grafikona možemo jasno videti da se oporavak na tržištu rada u SAD-u odvija još od 2010. godine te se krivulja nastavlja ravno iz Obaminog u Trampovo predsedništvo. Tramp može stoga reći, eventualno, kako nigde ništa nije pogrešno učinio, no očito je reč o trendu koji bi trajao s njim ili bez njega.

Printscreen

Stopa nezaposlenosti u SAD od 2010. do danas, Foto: Printscreen

Kada je reč o nezaposlenosti, ponovno imamo isti slučaj. Da, tačno je da se desio jedan period stagnacije u kontinuiranom padu u poslednjoj godini Obaminog mandata, no ako posmatramo situaciju od 2010. prema danas očito je kako je trend kontinuiran.

Može li Trump održati nezaposlenost u ovako niskim brojkama? Hronologija nam sugerira da neće. Šaviše, neki ekonomisti već upozoravaju kako je stopa nezaposlenosti "premala".

Nezaposlenost u SAD-u danas je najmanja u poslednje dve decenije. Što se tiče nezaposlenosti kod Afro-Amerikanaca i Hispanaca, ona je pak na najnižim stopama u istoriji. Nadalje, po prvi put nakon jako dugo vremena u SAD-u ima više otvorenih radnih mesta nego što ima nezaposlenih osoba.

Iako mediji snažno guraju teoriju da je za sav ekonomski rast zaslužna prethodna administracija i da se Tramp samo "kiti tuđim perjem". No, to ipak nije sasvim tačno. Činjenica je da su investicije u SAD-u doslovno eksplodirale čim je Tramp došao na vlast, što se može jako dobro videti i iz sledećeg grafikona.

Printscreen

Investicije u SAD, Foto: Printscreen

Ono što Tramp pokušava je ekonomska transformacija, možda čak i ekonomski revizionizam. Kako može uspeti? Ko će stati na njegovu stranu osim malih poduzeća? Ima ko će - tu na scenu stupaju svi oni koji već zadovoljno trljaju ruke zbog Trampovih poreznih olakšica, a među njima su i uticajne banke, moćan segment kapitalističke elite koja će podržati Trampa u ovoj ideji.

Bitka se, još jednom, vodi u visokim krugovima, za prevlast, a sve ono što se dozirano servira masama je najčešće krajnje nebitno, trivijalno i propagandističkog karaktera.

Trampov ekonomski zaokret, ako je izvodiv, može biti pozitivan, no to ne znači da je Tramp zato bezopasan akter ili pozitivac. Već sutra u stanju je, oslanjajući se na svoju krajnju računicu, upustiti se u veliki haos na međunarodnoj sceni orkestrirajući diverziju pred izbore za Kongres - ta diverzija mogla bi biti napad na Siriju, a možda i direktni, po mogućnosti ograničeni, vojni okršaj s Rusijom na tom prostoru.

Ne bi iznenadilo da upravo o tome razmišlja, kao o "majstorskom" potezu kojime bi ućutkao sve one koji mu predbacuju da je "ruski agent" - takvim, suludim, ali njemu možda racionalnim činom bi sebe istakao kao nekog ko je spreman ići dalje i od svih predsednika za vreme Hladnog rata. Ekonomija i spoljna politika su nažalost često duboko isprepletene, no nadajmo se da do ovakvog opasnog scenarija ipak neće doći.

Što se američke ekonomije u globalu tiče, ona nastavlja svojim putem kao i ranije. Prognoze da će se nakon krize 2008. desiti nekakav veliki slom očito su bile pogrešne. Jedino što se može prognozirati je da će američka ekonomija ponovno upasti u krizu, kojoj možda prethodi i politička, ali te cikličke krize su već stvar kapitalističke ekonomije generalno.