ZAVERENICI PRED KOJIMA DRHTI "DUBOKA DRŽAVA" Oni su spasioci sveta i podržavaju Trampa (FOTO/VIDEO)

Pristalice teorije zavere QAnon učestvovale su i na poslednjim protestima protiv korone u Londonu.

QAnon
QAnon, Foto: Printscreen

Oko hiljadu ljudi okupilo se protekle subote na Trafalgar skveru, protestujući protiv vladinih mera za suzbijanje korona virusa. Između ostalog, skandirali su „izaberite stranu“ i nosili plakate s parolama „Sloboda, a ne strah“ i „Stop trgovini decom“.

Poslednji slogan je jasna indicija za QAnon. Jer, prema tvrdnjama pokreta koji je nastao na internetu, međunarodna pedofilska elita otima i zlostavlja decu kako bi iz njihove krvi dobila lek za podmlađivanje. Ova elita, kojoj navodno pripadaju Hilari Klinton i Džordž Soroš, pokušava da zavlada svetom.

Džordž Soroš
Džordž Soroš, Foto: AP Photo/Francois Mori

Prema ovom mitu, tajna vlada, koja se još naziva „dubokom državom“ (Deep State), iza kulisa vodi politiku SAD, ali i celog sveta. Na drugoj strani, na strani dobra, nalazi se američki predsednik Donald Tramp koji je poveo bitku protiv ovih misterioznih svetskih vladara, navodi Dojče vele.

Navodni tajni agent Q

U oktobru 2017. jedan anonimni korisnik je pod pseudonimom Q ovu teoriju zavere objavio na forumu 4chan. Vrlo brzo je postala viralna. Tokom prošle predizborne kampanje u SAD objavljena je priča kako se u jednoj piceriji u Vašingotnu bave dečjom pornografijom u šta je umešana i Hilari Klinton. Za ovu tvrdnju bez ijedne činjenice je čak i britanski pevač Robi Vilijams izjavio da zvuči verodostojno.

Q je u to vreme tvrdio da radi kao obaveštajac i da ima saznanja da će Klinton uskoro biti uhapšena. To se doduše nije dogodilo, ali su njegovi postovi bivali sve omiljeniji. I proširili su se na društvenim mrežama, Fejsbuku, Tviteru, Telegramu, Instagramu i Jutjubu.

Hilari Klinton
Hilari Klinton, Foto: Associated Press

Toliko o centralnim tvrdnjama priče o QAnonu, koja se međutim stalno vrti i preklapa s drugim, često antisemitskim teorijama zavere. Jakob Gul sa londonskog Instituta za strateški dijalog (ISD) objašnjava: „QAnon je kao tofu onlajn pokreta. Može da ima različite ukuse u zavisnosti od toga šta mu dodate.“

Rame uz rame s "Građanima Rajha" i ezotericima

Poslednji primer za to je spajanje QAnona sa pokretom koji veruje da su mere protiv korone preterane i da je virus izmišljotina kako bi se vakcinama manipulisalo stanovništvom. To je bilo jasno vidljivo u različitim zemljama gde su tokom protesta pored protivnika vakcinacije, ezoterika i desničara bile i pristalice QAnona.

Pandemija i prateća kriza su, prema novoj studiji ISD, bile snažan vetar u leđa QAnona. Od marta do juna ove godine je na Tviteru, Fejsbuku i Instagramu bilo više QAnonovih objava nego u bilo kojem periodu od nastanka ove teorije 2017. godine. Pri tom ovaj pokret igra sve važniju ulogu i u drugim zemljama osim zemlje porekla SAD.

Gul objašnjava: "Čak iako se još uvek najveći broj sadržaja deli u SAD, pokret dobija sve veću međunarodnu dimenziju. Velika Britanija je nedavno bila druga po redu u kojoj se nakon SAD dele QAnonovi sadržaji i upotrebljavaju haštagovi. Potom slede Kanada, Australija a na petom mestu je Nemačka – što je znakovito", kaže naučnik koji se bavi istraživanjem ekstremizma.

"Jer, QAnon je veoma fokusiran na Ameriku, a pri tom je sve mahom na engleskom jeziku. Postoje spekulacije da je, u poređenju s drugim zemljama van engleskog govornog područja, ova mreža jako raširena u Nemačkoj zbog toga što postoji veoma dobro izgrađena scena teoretičara zavere i pokreta poput 'Građana Rajha' na koje se QAnon mogao nadovezati."

"Građani Rajha" su u nemački desničari koji ne priznaju Saveznu Republiku Nemačku i često odbijaju da poštuju zakone. Na protestima se ističu zastavama Rajha koje u Nemačkoj nisu zabranjene, za razliku od nacističkih obeležja.

Boris Džonson saveznik "spasioca sveta"

QAnonove priče se usredsređuju na ono što je lokalno relevantno. To funkcioniše kao "neka vrsta meta-teorija zavere", koja u sebe integriše druge, kaže Gul. To bi mogli u Nemačkoj da budu „Građani Rajha“ ili u Britaniji zagovarači Bregzita.

Parole sa velikim Q su se videle i na protestima za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, a neki od poklonika ovog mita u Borisu Džonsonu vide saveznika navodnog spasioca sveta – Donalda Trampa.

U kolumni u magazinu Špigel stručnjak za internet Saša Lobo piše da je najvažniji sastojak za uspeh pokreta to što su objave misterioznog Q uvek nedorečene, a pratioci se pozivaju da „sami istraže“. Onda oni spajaju slagalicu i uklapaju sve moguće teorije u jednu veliku.

Lobo piše o „sindromu Ikee“ – kao što se ljudi osećaju vrednijim kad sami sklope nameštaj iz švedske robne kuće, tako se i zagovornici teorija zavere osećaju bolje kada tobože sami dođu na ideju umesto da im se servira na tacni.

Opasna ideja

Koliko god sumanuto zvuči priča, QAnon je mnogo više od bezopasnog internet-fenomena. Osim što se pristalice ovog pokreta viđaju na protestima protiv korone ili za Bregzit, pokret je već stigao u analogni život i na druge načine. Nakon što su njegove pristalice u SAD planirale i izvršile napade, FBI je QAnon 2019. proglasio potencijalno teroristički opasnim pokretom.

U Nemačkoj je masovni ubica iz Hanauu, pre nego što je izvršio napad, objavio manifest sa rasisitičkim i zavereničkim pogledom na svet. On se doduše nije pozvao na QAnon, ali je pisao o globalnoj tajnoj službi koja kontroliše svet. Potom je ovaj 42-godišnjak u dva nargila bara u Hanauu kod Frankfurta ubio devet osoba, a potom svoju majku i sebe.

Nisu samo opasnost nasilje i radikalizacija. Ekspert Gul ukazuje na to da će se na predstojećim američkim izborima u novembru nekoliko pristalica QAnona iz redova Republikanaca ili nezavisnih kandidata trči trku za Kongres.

Donald Tramp
Donald Tramp, Foto: Tanjug/AP

„Moguće je da će ljudi koji veruju da tajna elita zlostavljača dece želi da svrgne predsednika Trampa budu izabrani i tako ostvare uticaj na zakonodavstvo.“

Fejsbuk i Tviter su ovog leta blokirali hiljade naloga pristalica pokreta. Prošle nedelje je u Nemačkoj poverenik savezne Vlade Feliks Klajn zahtevao da mreže za prenos poruka ograniče prenos QAnonovih sadržaja.

Jakob Gul smatra da su ove mere ispravne, ali ukazuje na osnovni problem algoritama u društvenim mrežama, koji su povoljni za kontroverzne sadržaje. Važno je, smatra Gul, da se „ojača medijska pismenost za društvene mreže i lažne informacije“.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi