Poslednja liturgija u Aja Sofiji bila je tajna

Ona je to postala posle pada Carigrada 1453. godine, ali je u činu državničke mudrosti, prvi predsednik turske republike, Kemal Ataturk odlučio da tadašnja džamija, 1935. godine postane muzej.

Liturgiju je služio vojni sveštenik Lefteris Nofrakis koji je bio pri drugoj diviziji grčke vojske koje je bila poslata u Ukrajinu. Te jedinice su na putu ka Ukrajini prolazile kroz Konstantinopolj, koji je posle kraja rata bio pod savezničkom upravom.

Grupa grčkih oficira je razgledaja grad i zajedno sa sveštenikom, a verovatno na njegovu inicijativu, odlučila da u Aja Sofiji održi liturgiju.

Naravno, problem je bio što je Aja Sofija tada bila džamija.Ipak, sveštenik je bio nepokolebljiv."Ako ne krenete, ići ću sam" rekao je on i dodao "treba mi samo jedan pojac". Kada je jedan od prisutnih pristao, i soatli su sledili.

Na ulazu je turski stražar pokušao da ih zaustavi, ali ga je besan pogled grčkog generala omeo.Sveštenik je ušao je u oltar gde je trebalo da bude Sveta Trpeza. Postavio je sto, i iz torbe izvadio sve što je potrebno za Svetu Službu.

Obukao je odežde i počeo: "Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha....." major je odgovorio sa: "Amin".

Aja Sofija je bila puna Turaka, ali oni izgleda nisu shvatali šta se dešava. Za razliku od njih Grci koji su se tu slučajno našli bili su u čudu.

Tokom molitve Anafore, klanjali su se. Zatim su se svi Grci pričestili, prvi put u ovoj svetinji posle 466 godina.

Do tog vremena su i Turci shvatli šta se desilo i rulja je počela da se okuplja i preti Grcima. Oni su požurili napolje, a stražar je bio besan što mora da ih propusti.

Jedan od Turaka je pratio Grke do brodića i pokušao da udari sveštenika parčetom drveta. Ipak, Grci su stigli do svog ratnog broda sigurni.