Rusko vojno angažovanje u Siriji i Ukrajini pokazalo je nemilosrdnu prirodu ruskih generala, koji su bili ključni u oblikovanju tokova ovih sukoba. Akcije i strategije ovih generala nisu samo uticale na ishod ratova, već su takođe odigrale značajnu ulogu u definisanju vojnog ugleda Rusije na globalnoj sceni.

Godine 2015. Rusija je pokrenula vojnu kampanju u Siriji, obeležavajući svoj prvi oružani sukob van bivšeg Sovjetskog Saveza od kraja Hladnog rata. Slanje ruskih snaga, uključujući i ozloglašenu Wagner grupu, imalo je za cilj da podrži Asadov režim i suprotstavi se napredovanju pobunjenika. Neprincipijelne taktike bombardovanja koje su primenjene u Siriji najavile su brutalan pristup koji će Rusija kasnije primeniti u ukrajinskim gradovima.

Jedan od istaknutih likova, general Sergej Kiseljov, suočio se sa neuspesima i u sirijskom i u ukrajinskom teatru, pridržavajući se nemilosrdnih standarda Kremlja. Uprkos njegovom bogatom iskustvu u prethodnim rusko-vojnim kampanjama, uključujući Čečeniju i invaziju Gruzije 2008. godine, Kiseljovevi neuspesi u Ukrajini i Siriji doveli su do njegovog razrešenja sa komandnih pozicija.

Drugi lik, general Aleksandar Čajko, dobio je priznanja u Rusiji, uključujući prestižnu nagradu Heroj Rusije, uprkos optužbama da je naredio napade na civilnu infrastrukturu u Siriji. Njegova kasnija komanda u Ukrajini rezultirala je brutalnim gušenjem i ubijanjem stotine civila, narušavajući njegovu reputaciju.

General Sergej Surovikin, poznat kao 'General Armagedon', prvobitno je postigao uspeh u Siriji, doprinoseći preokretu građanskog rata u korist Asada. Međutim, njegovo angažovanje u Ukrajini dovelo je do njegovog pada, pošto se sumnjalo da zaverava protiv Moskve, što je rezultiralo njegovim premeštajem unutar ruske odbrambene strukture.

Sirijski sukob pružio je Rusiji priliku da pokaže i testira svoje napredno oružje, koje je kasnije korišćeno u invaziji Ukrajine. Upotreba borbenih aviona, precizno vođenog naoružanja, krstarećih raketa i drugog sofisticiranog oružja u Siriji poslužila je kao predznak za njihovu primenu u ukrajinskom teatru.

Intervencija u Siriji takođe je omogućila Rusiji da usavrši svoje propagandne taktike i prikrije civilne žrtve od domaće publike, strategiju koja je kasnije bila kopirana u Ukrajini. Uprkos procenama koje ukazuju na hiljade civilnih žrtava u Siriji zbog ruskih bombardovanja, ruski državni mediji prikazali su sukob kao borbu protiv islamističkih terorista, odjekujući narrativ koji je korišćen i u kontekstu Ukrajine.