AMERIKANKU SAVLADALA NOLSTALGIJA Otkrivamo zbog čega je noćima plakala
- Ja sam rođena i odrasla Njujorčanka slovenskih korena, ali život u inostranstvu mi je bio san još od 2008. godine, kada sam studirala u inostranstvu u Pragu. Nakon što sam se vratila u SAD, magistrirala sam engleski kao drugi jezik, pripremajući se da svoj san ostvarim. Onda sam se zaljubila u svog najboljeg druga iz srednje škole, koji nikada nije napustio Long Ajlend, i sve se promenilo. Naša skoro desetodišnja veza bila je fantastična i ispunjena mnogim divnim uspomenama, uključujući nekoliko putovanja u Evropu. Svaki put kada bismo se vratili u SAD, postavljala bih pitanje zajedničkog preseljenja u inostranstvo. Ali moj tadašnji muž nije bio veliki ljubitelj ideje zasnovane na njegovom otporu promenama. Kako smo starili, postalo je jasno da su naše vrednosti i ono što želimo od zajedničke budućnosti znatno drugačije. Na kraju smo odlučili da se razvedemo u januaru 2020. Bolna, ali neophodna odluka koja nam je omogućila da stvorimo naše idealne živote odvojeno - rekla je ona.
Lapelosova se te godine za stalno preselila u Srbiju, gde je stekla velika i lepa iskustva.
- Srbija me je zaista iznenadila i preseljenje tamo je bilo zanimljivo. Nikada ranije nisam bila u Srbiji i prilično sam bio neupućena u istoriju i kulturu. Uopšte nisam govorila srpski, a znala sam samo da se tamo tokom 1990-ih desio "zaista loš rat". Takođe sam znala da imaju mnogo odličnih košarkaša i tenisera. U oktobru 2020. rezervisala sam tronedeljni odmor da to proverim. Kada sam sletela, provela sam vreme vozeći se po zemlji i videla da je srpska sela veoma lepa, ali Beograd, prestonica, me je najviše iznenadio. Nisam bila sigurna da li ću osetiti neke netrepeljivosti kao posledice rata, ili da li će stanovnici biti ogorčeni što sam Amerikanka, međutim, svi sa kojima sam razgovarala bili su neverovatno ljubazni, velikodušni i radoznali - objasnila je ona.
S obzirom da joj se glavni grad Srbije veoma dopao, kupila je stan od 50 kvadratnih metara u jednom od najpopularnijih područja za otprilike 50.000 dolara.
- Do sada je preseljenje u Evropu nakon mog razvoda bilo veoma interesantno. Naučila sam mnogo o sebi i moj život je više onakav kakav sam ga zamišljala pre nego što sam se udala, ali definitivno postoje neke stvari koje bih promenila da sam mogla sve to da uradim ponovo - kazala je Lapelosova.
Volela bih da sam istraživala načine za upoznavanje novih ljudi
Kako je objasnila, nikada nije imala vezu dok je živela u Srbiji, čak ni blizu.
- Izlasci u Srbiji su potpuno različiti i zaista sam uzimala zdravo za gotovo kako će to uticati na moj život. Srbi su mnogo tradicionalniji kada su u pitanju romantične veze. Veoma su fokusirani na definisane rodne uloge, gde je muškarac glavni izvor prihoda, a žene zapravo ne rade. Žene mogu da rade, ali ideja je izgleda da kada se venčate, žena ne mora da radi - rekla je ona.
Prema njenim rečima, u drugim delovima sveta muškarci su obično fascinirani njenim akademskim i karijernim dostignućima, koliko je putovala i njenim ambicijama uopšte.
- U Srbiji mi muškarci pričaju i kada pokušam da se upustim u razgovor, ili me ignorišu ili kažu da previše pričam. Kao Njujorčanka, nisam navikla na ovo. Takođe je mnogo više naglaska na izgledu, posebno na težini. Žene ulažu mnogo truda da održe izuzetno mršavu građu i da se oblače za sve - čak i odlazak u prodavnicu. Muškarci su takođe veoma čisti i moderni. Lokalni stanovnici imaju tendenciju da se zabavljaju u užim krugovima, a mnogi su uspostavljeni preko članova porodice, jer je odobravanje porodice izuzetno važno - napomenula je Njujorčanka.
Ona je istakla da je provela noći razgovarajući sa svojim prijateljima Srbima o tome šta je sa njom "nije u redu".
- Oni me obožavaju i podržavaju, ali takođe mogu da vide da se držim iznad većine njihovih plitkih kulturnih standarda, i to otežava izlazak. Uprkos svemu tome, obratilo mi se mnogo oženjenih muškaraca, od kojih su neki čak i muževi žena iz mog društvenog kruga. Pomirim se sa shvatanjem da to nije baš kulturološki prikladno i da ću verovatno morati da se odselim ako želim ponovo da imam zdrav odnos - ukazala je ona.
Trebalo je da uzmem u obzir porodicu i prijatelje kada odlučujem gde da se preselim
Iako voli da živi u inostranstvu, kako je ocenila, definitivno život u drugoj zemlji nosi sa sobom usamljenost i ona i dalje oseća nostalgiju.
- Zaista sam se radovala što ću ugostiti porodicu i prijatelje čim su ograničenja pandemije ukinuta. Dok moji najmiliji daju sve od sebe da podrže moj životni put u inostranstvu nakon razvoda, skoro niko nije došao da me poseti. Niko mi nikada nije dao čvrst razlog da ne dođe u posetu, i to je velika nevolja, s obzirom da ovde živim više od tri godine. Beograd ima direktan let iz Njujorka, gde većina njih živi, ali destinacija ne izgleda tako privlačna prijateljima i članovima porodice kao što bi to mogli biti Pariz ili Barselona. Mnogi od njih Srbiju još uvek povezuju sa negativnim stereotipima, poput gangstera ili kriminalaca, a neki čak misle da živim u Sibiru ili Siriji - kazala je ona i dodala da je otkrila da je većina ljudi zaista loša u geografiji.
Kako je navela, za sada će da ostane ovde, ali planira da se preseli.
- Kirija i drugi troškovi u Beogradu su mnogo niži u poređenju sa drugim mestima u Evropi. Da sam razmislila pri kupovini stana, mogla sam da iznajmim stvarno lepo mesto za oko 400 do 600 dolara mesečno i da ipak uštedim novac za svoj dom iz snova. Plaćam oko 32 dolara mesečno za struju, vodu, održavanje zgrade i račun za internet i telefon. Dobila sam izuzetno dobar posao za svoj stan u Beogradu, ali znam da bi mi iznajmljivanje omogućilo više slobode da istražim druge komšiluke, a možda čak i druge zemlje pre nego što odaberem gde da se smestim - napomenula je Lapelosova.
Razmišljala je da se preseli na drugo mesto, pošto je napredak u njenim životnim ciljevima, kao što su da bude deo zdrave veze, zasnivanje porodice i napredovanje u karijeri, u Beogradu rastao.
- Čak tražim radnu vizu da se vratim u Prag, za koju ispunjavam uslove, ali ipak moram da uzmem u obzir svoju srpsku imovinu. Srbija izdaje boravišne vize na osnovu vlasništva nad imovinom, ali većina zemalja u Evropi nema istu politiku. Bez pravnog razloga da ostanem, mogu da živim u EU samo do 90 dana, na osnovu šengenskih zakona. Zaista, najveća promena koju bih volela da sam napravila je da sam imala više strpljenja. Hrvatska je otvorila svoj jednogodišnji program digitalnih nomadskih viza u januaru 2021. pa da sam čekala još nekoliko meseci, mogla sam da ga iskoristim. Ubrzo su usledile i druge zemlje EU, poput Malte i Grčke. Povezujem se sa ovim prostorima mnogo, jer ove kulture deluju otvorenije za moderne žene. Znam da ću jednog dana postići svoje ciljeve nakon razvoda i svoj evropski život iz snova - zaključila je ona.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)