Američki predsednik Donald Tramp postaje sve nezadovoljniji i nervozniji zbog ponašanja ruskog lidera Vladimira Putina i sve češće ga vidi kao glavnu prepreku postizanju mira u Ukrajini, čak veću nego što je to ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Kako piše britanski list „Telegraf“, pozivajući se na izvore bliske Beloj kući, Tramp smatra da Moskva svesno odugovlači i koristi pregovore kao sredstvo za kupovinu vremena.

„On koristi taktiku štapa i šargarepe, ali izgleda da mu je šargarepa nestala“, rekao je jedan izvor iz Trampovog najužeg okruženja.

Drugi izvor navodi da Trampa posebno iritira ruski pristup pregovorima, koji opisuje kao strategiju „dva koraka napred, jedan korak nazad“, i da mu takvo ponašanje postaje sve teže da toleriše.

„Ono što zamara ovu administraciju jeste to što Rusi stalno koriste taktiku dva koraka napred, pa jedan nazad. Deluju kao da su spremni na dogovor, a onda, kada se pojave konkretne tačke za koje smo mislili da će biti prihvaćene, oni ili pojačavaju zahteve ili potpuno prekidaju komunikaciju“, rekao je jedan američki zvaničnik, dodajući da je Ukrajina u poređenju s tim bila otvorenija za kompromis.

Tramp je u prošlosti često govorio u prijateljskom tonu o Putinu i čak optuživao Ukrajinu za izbijanje rata. Međutim, prema rečima nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika iz Vašingtona, stav Bele kuće se menja i sve više približava evropskom uverenju da Putin namerno odugovlači i pokušava da dobije na vremenu.

Jedan britanski zvaničnik rekao je da je upravo zbog toga razmišljanje Trampove administracije sada bliže evropskoj perspektivi nego ikada ranije.

„Putinova stalna brutalnost, zlonamerno ponašanje i političke igre ne prolaze nezapaženo kod Trampove administracije“, istakao je on.

U tom kontekstu, zamenik britanskog premijera Dejvid Lami sastao se u četvrtak sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom u Beloj kući. Očekivalo se da će tema razgovora biti i ponuda Sjedinjenih Država da pruže bezbednosne garancije Ukrajini u slučaju da Rusija ponovo krene u ofanzivu.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je oštro, poručivši da bi svako raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini predstavljalo stranu intervenciju i da bi takve snage bile smatrane „legitimnim ciljevima“.

U sredu su američke specijalne snage dodatno zategle odnose sa Moskvom kada su se ukrcale na tanker registrovan u Rusiji, koji je bio pod istragom zbog kršenja sankcija. Nekoliko sati kasnije Bela kuća je potvrdila da je Tramp, tokom sastanka sa republikanskim senatorom Lindzijem Grejamom, dao zeleno svetlo zakonu o novim sankcijama.

Taj zakon bi predsedniku SAD dao široka ovlašćenja da dodatno izoluje Rusiju, uključujući i mogućnost da uvede carine od čak 500 odsto na robu iz zemalja koje kupuju rusku naftu, naftne derivate ili uranijum.

Tramp je svoju ličnu frustraciju Putinom pokazao i tokom nedavne konferencije za novinare u Mar-a-Lagu na Floridi.

„Nisam zadovoljan Putinom. On ubija previše ljudi“, rekao je američki predsednik.

Dan kasnije, Tramp je odbacio tvrdnje iz Moskve da je Ukrajina pokušala da napadne jednu od Putinovih rezidencija dronom.

„Ne verujem da se taj napad dogodio. Nakon provere, mi ne verujemo da se to desilo“, izjavio je Tramp.

Bivši zvaničnik Bele kuće naveo je i da je Trampa ohrabrila akcija američkih specijalnih snaga tokom hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flore. Ipak, dodaje se da su raniji talasi pritiska na Moskvu često bili praćeni popuštanjem.

Jedan bivši član Trampovog Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da najnovija promena tona prema Kremlju predstavlja deo uobičajenog ciklusa uspona i padova u politici, koja i dalje ostaje fokusirana na dijalog sa Moskvom.

„Mislim da je ovo više operativno nego strateško pitanje. Možda će biti uzdržaniji u nekim konkretnim potezima, ali njegova osnovna strateška želja da brzo okonča rat u Ukrajini ostaje nepromenjena“, ocenio je zvaničnik.

Portparolka Bele kuće Ana Keli naglasila je da Trampov cilj ostaje isti.

„Predsednik Tramp je i dalje fokusiran na to da se rat završi i da se okonča besmisleno krvoproliće koje je, po njegovom mišljenju, posledica nesposobnosti bivšeg predsednika Džoa Bajdena“, zaključila je Keli.