Paragvaj je zahvatila jedna od najvećih političkih i finansijskih kriza poslednjih godina, nakon što je predsednik Santjago Penja saopštio da podnosi ostavku usred masovnih protesta zbog kolapsa banke Ueno.
Njegova odluka usledila je nekoliko sati nakon što je parlament započeo raspravu o pokretanju postupka opoziva, dok su hiljade nezadovoljnih građana nastavile proteste zahtevajući odgovornost zbog nestanka pristupa njihovoj ušteđevini.
Penja, koji je na vlast došao 2023. godine, suočio se sa ozbiljnim optužbama za sukob interesa i institucionalno prikrivanje nepravilnosti u banci sa kojom je ranije bio poslovno povezan.
„Podnosim ostavku zbog stabilnosti zemlje“
U video-obraćanju građanima Penja je potvrdio da napušta predsedničku funkciju.
– Doneo sam odluku da podnesem ostavku na mesto predsednika Republike. To činim misleći na stabilnost naše zemlje, društveni mir i potrebu da sačuvamo naše demokratske institucije – izjavio je Penja.
On je uputio izvinjenje građanima zbog situacije u kojoj se država našla.
– Želim da se izvinim narodu ako sam ga u bilo kom trenutku izneverio. Nikada mi nije bila namera da izdam poverenje koje su mi ukazali – rekao je.
Penja je naveo da će prioritet državnih institucija biti povraćaj novca građanima koji su ostali bez pristupa svojim računima.
Tri miliona klijenata ostalo bez pristupa novcu
Kriza je izbila u utorak, 3. novembra, kada je Centralna banka Paragvaja preuzela kontrolu nad digitalnom bankom Ueno.
Reč je o jednoj od najvećih finansijskih institucija u zemlji, koja je prema dostupnim podacima imala približno tri miliona klijenata.
Paragvaj ima oko 6,1 milion stanovnika, što znači da je bankom bio obuhvaćen izuzetno veliki deo stanovništva.
Nakon intervencije regulatornih vlasti, klijenti nisu mogli da pristupe svojim depozitima niti da normalno koriste bankarske usluge.
Među pogođenima su i penzioneri koji preko banke primaju državne isplate.
Posebnu zabrinutost izazvala je činjenica da je Ueno upravljao i sa približno 850 miliona dolara javnih sredstava, uključujući novac povezan sa državnim i penzionim fondovima.
Šta je dovelo do kolapsa banke?
Centralna banka Paragvaja saopštila je da je intervenisala nakon što su otkriveni ozbiljni problemi sa solventnošću banke Ueno.
Prema regulatornim nalazima, kapital banke pao je ispod polovine zakonom propisanog minimuma.
Istražitelji su ukazali i na nepravilnosti u poslovanju, uključujući kreditiranje kompanija povezanih sa vlasničkom grupacijom banke.
Regulatorne vlasti pokrenule su postupak rešavanja statusa banke kako bi zaštitile deponente i sprečile širenje krize na ostatak finansijskog sistema.
Međutim, nagla obustava rada banke izazvala je paniku među građanima.
Ljudi izašli na ulice: „Izgubio sam životnu ušteđevinu“
Nakon zatvaranja banke, ispred njenih poslovnica u Asunsionu formirani su dugi redovi građana koji su pokušavali da podignu novac.
Mnogi su zahtevali objašnjenje zbog čega ne mogu da raspolažu sopstvenom ušteđevinom.
Protesti su ubrzo prerasli u masovna okupljanja protiv vlade.
Jedan od demonstranata, 68-godišnji Marselino Vergara, izjavio je da je ostao bez pristupa celokupnoj životnoj ušteđevini.
– Izgubio sam celu životnu ušteđevinu – rekao je Vergara, zahtevajući odgovornost rukovodilaca banke.
Protesti su trajali tri dana, a nezadovoljstvo se dodatno pojačalo zbog ranijih poslovnih veza predsednika Penje sa vlasnicima banke.
Uhapšeno osam rukovodilaca, istraga se širi
Paragvajske vlasti pokrenule su krivičnu istragu o poslovanju banke.
Izdati su nalozi za hapšenje osam visokih rukovodilaca Uena, uključujući predsednika banke Migela Vaskesa, koji se predao policiji.
Istražitelji ispituju sumnje na finansijske nepravilnosti, sporne kredite i način na koji je banka upravljala velikim količinama novca.
Predmet istrage su i veze između finansijske institucije i pojedinih političkih i poslovnih krugova.
Za sada, međutim, nije utvrđena krivična odgovornost predsednika Penje.
Predsednik ranije imao udeo u kompaniji povezanoj sa bankom
Santjago Penja bio je poslovno povezan sa grupacijom Vaskes, koja je kontrolisala banku Ueno.
Prema dostupnim informacijama, do marta 2025. godine imao je vlasnički udeo u toj grupaciji.
Dodatne sumnje izazvala je činjenica da je na čelo Centralne banke Paragvaja ranije postavljen Karlos Karvaljo, nekadašnji rukovodilac finansijske institucije iz koje je nastao Ueno.
Karvaljo je podneo ostavku 3. novembra, na zahtev Penje, nakon što je izbila bankarska kriza.
Opozicioni poslanici optužili su predsednika za sukob interesa i propuste u nadzoru finansijskog sistema.
Sopstvena stranka okrenula leđa predsedniku
Politički položaj Penje dodatno se pogoršao kada je izgubio podršku unutar vladajuće Kolorado partije.
Nekadašnji predsednik Paragvaja Horasio Kartes, uticajni lider ove stranke, javno je podržao njegov odlazak sa funkcije.
Taj potez otvorio je prostor za pokretanje postupka opoziva u parlamentu.
Opozicija je prethodno prikupila potpise 35 poslanika za pokretanje postupka, optužujući predsednika za sukob interesa i institucionalne propuste povezane sa kolapsom banke.
U trenutku kada je parlament započeo razmatranje ovih optužbi, Penja je objavio ostavku.
Ko će preuzeti vlast u Paragvaju?
Prema ustavnom poretku Paragvaja, predsedničku funkciju trebalo bi da preuzme potpredsednik Pedro Aljana, koji bi nastavio mandat do 2028. godine.
Za sprovođenje formalne procedure potrebno je da nadležne institucije razmotre Penjinu ostavku.
Promena na vrhu države dolazi u trenutku kada vlasti pokušavaju da spreče dalji gubitak poverenja u bankarski sistem.
Šta će biti sa novcem građana?
Jedno od najvažnijih pitanja jeste kada će milioni klijenata ponovo moći da pristupe svojim sredstvima.
Paragvajske vlasti najavile su korišćenje Fonda za garantovanje depozita kako bi isplata štediša počela u što kraćem roku.
Penja je pre ostavke podržao usvajanje zakona kojim bi se ubrzala isplata garantovanih sredstava i zaštitio novac javnih i penzionih fondova.
Regulatori su poručili da je problem povezan sa konkretnom bankom i da ostatak finansijskog sistema nastavlja da funkcioniše.
Ipak, razmere krize i broj pogođenih klijenata pokazuju koliko će oporavak poverenja građana biti složen.
Ostavka Santjaga Penje predstavlja vrhunac političke krize, ali pitanje povraćaja novca i odgovornosti za kolaps banke Ueno ostaje otvoreno.
Izvor: Pink / Tanjug / Reuters / AP / AFP
Komentari (0)