"U slučaju rata, kablovi, data centri i postrojenja za veštačku inteligenciju takođe mogu da budu na meti. Ako sukob ponovo izbije, imaćemo širi plan", istakao je on u  intervjuu za američki portal Drop Site, koji je prenela iranska novinska agencija Tasnim.

Rezai je naglasio da Iran raspolaže dodatnim vojnim kapacitetima koje nije upotrebio u prethodnim fazama sukoba i da je spreman da ih angažuje ukoliko dođe do nove eskalacije.

"Svi moraju da znaju da akcija protiv Irana ima svoju cenu. Ako diplomatija može da stvori takvo razumevanje, mi dajemo prednost diplomatiji. Međutim, ako se rat nastavi, Iran raspolaže sredstvima potrebnim za nastavak odgovora", poručio je Rezai.

On je dodao da Iran u prethodnim fazama nije upotrebio sve svoje sposobnosti, već da je, u zavisnosti od intenziteta sukoba, postepeno uvodio dodatne kapacitete u operacije.

"U prethodnim fazama nismo upotrebili sve svoje sposobnosti. U skladu sa intenzitetom rata, uvodili smo dodatne kapacitete i spremni smo i za sledeću fazu", rekao je iranski zvaničnik.

Rezai je poručio da Teheran ne želi da napada civilnu energetsku infrastrukturu u regionu radi nanošenja štete tamošnjim ekonomijama, ali je upozorio da bi se položaj takvih objekata u iranskim strateškim proračunima promenio ukoliko bi bili direktno korišćeni za nastavak rata protiv Irana.

"Iran nema politiku napada na civilnu energetsku infrastrukturu sa ciljem nanošenja štete ekonomiji regiona. To nije naš cilj. Međutim, situacija bi bila drugačija ako bi energetska infrastruktura bila korišćena za podršku vojnim operacijama, nadoknađivanje izgubljenih isporuka zbog situacije u Ormuskom moreuzu ili održavanje ekonomske blokade Irana. Ne može se smatrati da su iranska naftna postrojenja, luke i pomorski saobraćaj legitimne mete, a istovremeno očekivati da ekonomska infrastruktura druge strane, koja podržava ovaj rat, zauvek ostane zaštićena", upozorio je Rezaei.

Dodao je da Iran ne želi uništenje energetskog sistema Persijskog zaliva, već bezbednosni aranžman u kojem bi energetska postrojenja, pomorske rute i civilna infrastruktura bili uzajamno izuzeti iz sukoba.

"Poruka nije da Iran želi da uništi energetski sistem Persijskog zaliva. Poruka je da se ne može uspostaviti poredak u kojem su ekonomske žile kucavice Irana izložene napadima, dok se ekonomska infrastruktura koja te napade omogućava smatra netaknutom i zaštićenom", rekao je on.

Rezai je naglasio da Iran ne namerava da se vrati prethodnom formatu pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da ne odbacuje diplomatiju.

Prema njegovim rečima, Teheran je posrednicima dostavio sedam novih uslova i neće pristati na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza niti na povratak pregovorima dok ti uslovi ne budu ispunjeni.

Kako je naveo, Teheran želi da budući sporazum sadrži konkretne mehanizme za sprovođenje obaveza, umesto da počiva isključivo na političkim obećanjima.

Istovremeno je poručio da upravljanje Ormuskim moreuzom za Iran predstavlja strateško i bezbednosno pitanje, a ne samo mogućnost ostvarivanja prihoda.

Rezai je odbacio pretpostavku da bi kontinuirani napadi na Iran nužno doveli do iscrpljivanja njegovih vojnih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, iranska vojna infrastruktura nije koncentrisana na jednom mestu niti zavisi od jedne proizvodne linije. Naveo je da je Iran ulagao u decentralizovanu proizvodnju, podzemne objekte, različite sisteme lansiranja i kapacitete za popravku i nadoknadu gubitaka.

"Ako je pitanje da li Iran i dalje ima sposobnost da nastavi raketne i bespilotne operacije, odgovor je potvrdan", rekao je Rezai.

Dodao je da se sposobnost vođenja dugotrajnog rata ne može procenjivati samo prema broju projektila koji su preostali u skladištima, već i prema mogućnosti kontinuirane proizvodnje, raspoređivanja i odgovora na napade.

"Odvraćanje nije takmičenje u broju lansiranja. Cilj je da protivnik zna da će svaki novi napad imati posledice", upozorio je iranski zvaničnik.

Govoreći o mogućnosti da sukob potraje do 2029. godine, Rezai je ocenio da bi dugotrajan rat imao ozbiljne posledice ne samo po Iran već i po Sjedinjene Američke Države, zemlje Persijskog zaliva, globalna energetska tržišta i vojne zalihe uključenih država.

Prema njegovim rečima, Iran bi pretrpeo ekonomsku štetu zbog dugotrajne blokade, dok bi domaćinstva bila izložena rastu troškova, a investicije i pojedini sektori privrede dodatnim pritiscima.

Ipak, naglasio je da ekonomske teškoće ne znače nužno i strateški poraz.

"Ekonomske teškoće i strateški kolaps nisu isto", rekao je Rezaei.

Dodao je da cilj Irana nije da rat traje do 2029. godine, već da se završi pod uslovima koji bi smanjili mogućnost izbijanja novog sukoba.

"Cilj nam nije da stignemo do 2029. godine. Cilj nam je da okončamo rat pod uslovima koji će smanjiti verovatnoću da dođe do novog rata", poručio je.

Rezai je upozorio i da bi nastavak sukoba mogao da izazove dugotrajne poremećaje na energetskim tržištima, ocenjujući da bi tržištima moglo biti potrebno i do tri godine da se stabilizuju.

Iranski zvaničnik naveo je da Teheran razgovara sa državama Saveta za saradnju u Persijskom zalivu o novom regionalnom bezbednosnom okviru koji bi smanjio zavisnost regiona od vojnih sila izvan njega.

Prema njegovim rečima, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Oman, Kuvajt, Bahrein i Irak imaju zajednički interes da spreče da luke, energetska postrojenja i pomorske rute ponovo postanu mete rata.

Rezai je istovremeno naglasio da pregovori sa zemljama Zaliva ne zamenjuju iranske uslove za otvaranje Ormuskog moreuza.

Takođe je negirao da Iran direktno upravlja vojnim operacijama pokreta Ansar Alah, poznatog kao Huti, navodeći da taj pokret samostalno donosi odluke o operacijama na svojoj teritoriji. Takođe je odbacio tvrdnje da Teheran i jemenski pokret trenutno najavljuju zajedničku odluku o potpunom zatvaranju moreuza Bab el Mandeb za komercijalni pomorski saobraćaj.

Rezai je međutim upozorio da bi širenje rata moglo da navede različite aktere da preispitaju načine na koje koriste sopstvene strateške prednosti.