Prema tvrdnjama Teherana, četiri tankera pogođena su tokom prevoza nafte, dok su još tri naletela na pomorske mine. Incidenti su se dogodili u trenutku kada Sjedinjene Američke Države šalju treći nosač aviona i hiljade vojnika u region, a sve su glasnije najave mogućeg obnavljanja američko-izraelskih udara na Iran.

Iranska državna televizija objavila je u četvrtak, 22. oktobra, pozivajući se na mornaricu Revolucionarne garde, da su četiri tankera koja su učestvovala u, kako tvrdi Teheran, nezakonitom transportu nafte istovremeno napadnuta i zapaljena.

Još tri broda, prema istom saopštenju, naletela su na mine zapadno od Ormuskog moreuza, nakon čega su oštećena i onesposobljena za dalju plovidbu.

AP navodi da bi, ukoliko se potvrde informacije Teherana, ovo bio najveći broj oštećenih brodova u jednom danu od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, 28. februara.

Britanska služba za bezbednost pomorskog saobraćaja UKMTO nije potvrdila svih sedam prijavljenih incidenata. Međutim, ta organizacija prethodnih dana upozorila je da pojedini brodari izbegavaju da prijavljuju napade, zbog čega je otežano utvrđivanje njihovog stvarnog broja.

Iran zapretio direktnim udarima na američke baze

Mornarica iranske Revolucionarne garde upozorila je da će proširiti vojne operacije ukoliko američke snage nastave da pomažu trgovačkim brodovima da prolaze kroz delove Ormuskog moreuza koje Teheran smatra zabranjenim za plovidbu.

Prema saopštenju iranskih snaga, dalji pokušaji Vašingtona da omogući prolazak tankera mogli bi da izazovu napade na američke vojne baze širom regiona.

Revolucionarna garda je od početka rata više puta napadala američke objekte u državama Persijskog zaliva, dok SAD pokušavaju da obezbede nesmetan prolazak trgovačkih brodova i spreče Iran da kontroliše jednu od najvažnijih pomorskih ruta na svetu.

Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski i Omanski zaliv, predstavlja ključni pravac za izvoz nafte i prirodnog gasa iz država Persijskog zaliva.

Pre rata kroz ovaj prolaz transportovana je približno petina svetskih isporuka nafte, a njegovo zatvaranje ili ozbiljnije ograničavanje plovidbe neposredno utiče na globalno snabdevanje energentima.

Novi napadi već su dodatno uznemirili tržište. Prema podacima Rojtersa od 22. oktobra, cena nafte tipa „brent“ porasla je za više od tri odsto, na 112,17 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od maja.

Osim nafte i prirodnog gasa, poremećaji u Ormuskom moreuzu ugrožavaju i transport sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva, što bi moglo dodatno da poveća troškove poljoprivredne proizvodnje.

Tramp šalje treći nosač aviona i hiljade vojnika

Dok Iran pojačava napade na pomorski saobraćaj, Pentagon raspoređuje dodatne snage na Bliskom istoku.

Prema informacijama AP, američka vojska šalje približno 9.000 vojnika, mornara i marinaca, zajedno sa novom grupom ratnih brodova, među kojima je i nosač aviona „Teodor Ruzvelt“.

U region se upućuje i amfibijska grupa predvođena brodom „Makin Ajland“, sa dodatnim snagama marinaca i pratećim plovilima.

Dolaskom novih jedinica, SAD bi mogle da imaju tri nosača aviona na Bliskom istoku, uz više od 20.000 mornara i marinaca, stotine borbenih aviona i veliki broj ratnih brodova opremljenih raketnim sistemima.

Ovakvo raspoređivanje omogućava Vašingtonu da brzo pojača vojne operacije protiv Irana, ali američke vlasti još nisu objavile odluku o pokretanju nove velike ofanzive.

Tramp je prethodno upozorio da bi američki udari mogli da budu obnovljeni nakon kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar.

Istovremeno, prema pisanju američkih medija, Pentagon i izraelske snage razmatraju mogućnost novih napada na iranska nuklearna postrojenja, raketne arsenale, proizvodne pogone bespilotnih letelica i određene energetske objekte.

Teheran preti udarima na podmorske kablove i centre za podatke

Iran je prethodnih dana nagovestio da bi u slučaju nove američke vojne operacije mogao da proširi spisak ciljeva izvan uobičajenih vojnih objekata.

Iranski bezbednosni zvaničnik Mohsen Rezai upozorio je da bi mete mogli da postanu podmorski komunikacioni kablovi, centri za obradu podataka i infrastruktura za veštačku inteligenciju u državama Persijskog zaliva.

Takvi napadi mogli bi ozbiljno da poremete telekomunikacije i digitalne usluge u regionu, uključujući međunarodne veze između Evrope i Azije.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči poručio je u sredu da je Teheran i dalje spreman za diplomatsko rešenje sukoba sa Vašingtonom, ali da će odgovoriti na svaki novi vojni napad.

Iranske vlasti tvrde da su tokom dosadašnjeg rata izvukle važne pouke i prilagodile svoje vojne kapacitete za eventualni nastavak sukoba sa SAD i Izraelom.