Titanijumska obloga zagrevala se na oko 327 stepeni Celzijusa

Američki izviđački avion „Lokid SR-71 blekbird” bio je projektovan za letove brzinom većom od tri maha, pri čemu je trenje i sabijanje vazduha zagrevalo njegovu spoljašnjost na izuzetno visoke temperature.

Na visini od oko 24.000 metara, pri brzini od 3,2 maha (oko 3.400 kilometara na sat, zavisno od tačne temperature atmosfere na toj visini), temperatura titanijumske obloge dostizala je približno 327 stepeni Celzijusa. Zbog toplotnog širenja, trup dug oko 32,6 metara izduživao se za približno osam do deset centimetara.

Inženjeri Kelija Džonsona zato su avion namerno konstruisali sa labavijim spojevima i razmakom između panela. Kada bi se avion zagrejao tokom leta, metal bi se proširio i spojevi bi se zategli. Na zemlji, dok je bio hladan, avion je izgledao manje čvrsto sklopljen, a iz rezervoara je curilo gorivo JP-7. Zbog toga je nakon poletanja dopunjavan gorivom iz tankera, preneo je portal 19fortifajv.

I drugi delovi aviona bili su prilagođeni ekstremnoj toploti. Talasasta titanijumska obloga krila omogućavala je metalu da se širi i skuplja bez deformacija, dok su prozori od čistog kvarca mogli da izdrže temperature od oko 316 stepeni Celzijusa na spoljašnjoj strani. Crni premaz izabran je i zato što je pomagao u odvođenju toplote.

Gorivo je imalo još jednu važnu ulogu: služilo je kao rashladno sredstvo. Sistemi za razmenu toplote odvodili su energiju iz delova aviona, motornog ulja, hidraulike i kabine pre nego što bi gorivo stiglo do motora. Avion je nosio oko 45.000 litara goriva.

„Blekbird” je krstario brzinom od 3,2 maha i postavio rekord od 3.529 kilometara na sat, koji i dalje važi za avione sa mlaznim motorima u kategoriji koju je oborio. Maksimalna brzina bila je ograničena na 3,3 maha, pre svega zbog temperature vazduha koji ulazi u motore.

Toplotno širenje trupa bilo je jedno od obeležja konstrukcije aviona koji je decenijama leteo brzinama i na visinama nedostižnim za većinu drugih letelica.

Nakon sletanja i gašenja motora, proces termičkog skupljanja trajao je nekoliko sati dok se titanijumska struktura postepeno hladila na stajanci i vraćala na svoju prvobitnu dužinu pre nego što su tehničari mogli da započnu pripremu za sledeći let, prenosi Politika.

BONUS VIDEO

1