Špijunska bomba razvalila Nemačku: Tajne cure iz samog vrha BND-a, bivši šef u centru skandala

Slučaj bivšeg šefa nemačke Savezne obaveštajne službe Augusta Haninga izazvao je veliku pažnju u Nemačkoj i otvorio pitanje koliko su i najmoćnije tajne službe zaista bezbedne od izdaje iz sopstvenih redova.

Haning se našao u centru afere zbog sumnje da je nakon odlaska iz službe neovlašćeno dolazio do više od 2.000 poverljivih dokumenata i da je informacije iz njih prosleđivao u zamenu za novac.

Stručnjaci upozoravaju da slučaj pokazuje koliko je teško potpuno zaštititi sistem od ljudi koji već poznaju njegove slabosti.

„Stopostotna bezbednost ne postoji“

Valter Unger, nekadašnji šef sajber bezbednosti u kontraobaveštajnoj službi austrijske vojske, poručuje da nijedan sistem nije potpuno zaštićen.

— Stopostotna bezbednost nikada ne postoji. Ipak, mora se pokušati da se rizici svedu na minimum — rekao je Unger.

Posebno je problematično kada osoba koja je godinama imala pristup najosetljivijim informacijama nakon odlaska iz službe pokuša da zadrži uticaj, veze ili pristup tajnama.

Novac, ego i adrenalin

Stručnjaci navode da su motivi za izdaju danas drugačiji nego tokom Hladnog rata.

Nekada je ideologija često bila ključna, dok se danas u prvi plan stavljaju novac, ego i odnosi sa drugim ljudima.

U Haningovom slučaju nemački mediji navode da je navodno imao ozbiljne finansijske probleme i dugove, pa čak i zaplenu dela penzije.

Tomas Rigler, stručnjak za obaveštajne službe, ukazuje i na drugi motiv.

— Primećuje se da ove ljude često pokreće prava zavisnost od uzbuđenja i naleta adrenalina — rekao je Rigler.

Posebno bivši obaveštajci, navodi on, mogu pokušavati da zadrže osećaj važnosti koji su imali dok su bili deo sistema.

Trag vodi do bivšeg saradnika

U Haningovom slučaju, prema navodima iz istrage, trag vodi do njegovog nekadašnjeg šefa kabineta.

On je nakon Haningovog odlaska ostao zaposlen u BND do proleća 2026. godine.

Sumnja se da je upravo preko njega Haning dolazio do poverljivih dokumenata, kao i da mu je za informacije plaćao.

Bivši saradnik takođe se nalazi u istražnom pritvoru.

Kako se vrbuju špijuni

Stručnjaci objašnjavaju da strane obaveštajne službe uglavnom koriste dva pristupa.

Prvi je direktan — unapred znaju koju informaciju žele i gde se ona nalazi, pa pokušavaju da prodru do ljudi koji joj imaju pristup.

Drugi je mnogo dugoročniji.

Službe tada traže ljude koji još nisu naročito važni, poput mladih oficira ili službenika, a zatim ih godinama usmeravaju ka pozicijama sa kojih će jednog dana moći da dođu do ključnih podataka.

Zbog toga stručnjaci smatraju da bezbednosne provere ne smeju da se završavaju trenutkom zaposlenja.

Sve mora da se beleži

Pored kontrole zaposlenih, neophodni su i strogi sistemi za upravljanje poverljivim dokumentima.

Dokumenti moraju biti klasifikovani, šifrovani i svaki pristup mora biti evidentiran.

— Mora se znati ko je dobio koji dokument — naglasio je Unger.

BND pogađa afera za aferom

Slučaj Haning nije jedini problem za nemačku službu.

Samo nekoliko dana ranije otkriveno je da su lični podaci zamenika šefa BND godinama bili javno dostupni na internetu, uključujući njegov privatni broj telefona.

Prema medijskim navodima, on je znao za to, ali je nastavio da koristi isti uređaj.

Još 2022. otkriven je zaposleni u BND koji je navodno prodavao tajne informacije ruskoj obaveštajnoj službi.

Sudski postupak protiv njega još traje.

„Ugled BND ozbiljno narušen“

Rigler smatra da serija ovakvih slučajeva ozbiljno udara na reputaciju nemačke službe.

— To pokazuje da BND još nije zaista postao prava obaveštajna služba — rekao je.

Podsetio je i da su angloameričke službe tradicionalno imale određenu rezervu prema BND-u.

Prema njegovim rečima, dok god nove afere budu izlazile na površinu, takvu percepciju biće teško promeniti.

Ni Austrija nije imuna

Slični slučajevi zabeleženi su i u Austriji.

Tokom prethodnih decenija više pripadnika državnih i bezbednosnih struktura bilo je osumnjičeno ili osuđeno zbog prosleđivanja poverljivih informacija stranim službama.

Među poznatijim slučajevima je i austrijski pukovnik koji je 2020. osuđen zbog višegodišnjeg dostavljanja vojnih i državnih tajni ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi.

Još jedan poznat slučaj odnosi se na bivšeg pripadnika austrijske službe za zaštitu ustavnog poretka Egista Ota, koji je 2026. osuđen na 49 meseci zatvora, a presuda još nije pravosnažna.

Sve to dodatno pokazuje da unutrašnja izdaja ostaje jedan od najtežih problema svake obaveštajne službe.

Izvor: Die Presse / nemački i austrijski mediji