Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je sveobuhvatne sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (ICC).
Mere obuhvataju blokadu imovine suda u američkoj jurisdikciji i obavezu američkih subjekata da u roku od šest meseci obustave poslovanje sa njim, objavio je Rojters.

Američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je da Sjedinjene Američke Države nikada nisu postale članica suda u Hagu i da ne prihvataju njegovu nadležnost nad američkim državljanima, vojnicima i političkim liderima.

"Ne treba nam i ne želimo ga", poručio je Rubio na društvenoj mreži Iks, navodeći da su i republikanske i demokratske administracije decenijama odbacivale mogućnost da ICC sudi američkim državljanima.

Vašington optužuje sud za politizaciju i prekoračenje nadležnosti, posebno u predmetima koji se odnose na američke državljane i izraelske zvaničnike. Sankcije su deo šire politike Trampove administracije usmerene protiv institucije čiju nadležnost SAD ne priznaju.

Sud: Sankcije ugrožavaju međunarodno pravo

Zamenica tužioca ICC Nažat Šamim Kan osudila je američke mere, ocenjujući da im je cilj da oslabe međunarodnu vladavinu prava i nezavisnost suda. Kan je poručila da će tužilaštvo nastaviti da vodi postupke, istrage i krivična gonjenja u okviru svojih ovlašćenja, uprkos pritisku iz Vašingtona.

I sam sud pozvao je države članice da pruže podršku kako bi mogao nesmetano da nastavi rad. Predsednica ICC Tomoko Akane poručila je da će institucija nastaviti da obavlja svoj mandat nezavisno i nepristrasno. Sankcije mogu da otežaju funkcionisanje suda, naročito ako kompanije i finansijske institucije počnu da izbegavaju poslovanje sa njim zbog rizika od američkih kazni.

Evropski saveznici suočeni sa pritiskom Vašingtona

Sankcije otvaraju pitanje kako će evropske države i kompanije nastaviti saradnju sa sudom, čije je sedište u Hagu. Holandski ministar spoljnih poslova Tom Berendsen kritikovao je američke mere i pozvao na dijalog tokom šestomesečnog prelaznog perioda.

Holandija, kao država domaćin suda, poručila je da će nastaviti da ga štiti. Evropska unija je i ranije razmatrala mogućnost korišćenja takozvanog blokirajućeg propisa kako bi zaštitila evropske subjekte od posledica eksteritorijalne primene američkih sankcija.

Evropska komisija je u februaru navela da razmatra mere za očuvanje kontinuiteta rada ICC, uključujući moguće izmene evropskog blokirajućeg propisa. Komisija je istovremeno istakla da je diplomatsko delovanje i pronalaženje ciljanih rešenja poželjniji pristup.

Zašto je ICC u sukobu sa SAD?
Međunarodni krivični sud osnovan je Rimskim statutom i počeo je da radi 2002. godine. Njegov mandat obuhvata gonjenje pojedinaca osumnjičenih za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin agresije, pod uslovima utvrđenim statutom.

Sud trenutno ima 125 država članica. SAD nisu ratifikovale Rimski statut i ne priznaju opštu nadležnost ICC nad svojim državljanima. Ipak, sud u određenim okolnostima može da postupa u vezi sa zločinima počinjenim na teritoriji države članice, čak i kada su osumnjičeni državljani zemlje koja nije pristupila statutu.

Upravo je pitanje teritorijalne nadležnosti u središtu spora između Vašingtona i suda. SAD se protive mogućnosti da ICC procesuira njihove državljane bez saglasnosti američkih vlasti, dok sud insistira na svom mandatu prema Rimskom statutu.

Sankcije objavljene istog dana kada je Navi Pilaj dobila Nobelovu nagradu za mir

Sankcije su objavljene nekoliko sati nakon što je bivša sudija ICC Navi Pilaj proglašena dobitnicom Nobelove nagrade za mir za 2026. godinu. Norveški Nobelov komitet nagradu joj je dodelio za doprinos miru i međunarodnom pravu.

Vremensko poklapanje dva događaja privuklo je pažnju međunarodnih medija, ali nema potvrde da je odluka o sankcijama doneta kao odgovor na dodelu Nobelove nagrade.

Predsednik Donald Tramp ranije je kritikovao ICC i pozivao države da napuste sud. Američka administracija je i tokom prethodnih godina uvodila sankcije pojedinim sudijama i tužiocima, a najnovija odluka predstavlja širenje mera sa pojedinaca na samu instituciju i poslovne odnose sa njom.

ICC unapred pripremao zaštitu svojih sistema

Prema pisanju lista "Fajnenšel tajms", rukovodstvo suda prethodnih meseci preduzimalo je mere kako bi umanjilo posledice mogućih sveobuhvatnih sankcija. Među navedenim koracima su prelazak sa kancelarijskog softvera kompanije Majkrosoft na nemačko rešenje otvorenog koda OpenDesk, traženje alternativnih bankarskih usluga i promena aranžmana za zdravstveno osiguranje zaposlenih.

List je takođe objavio da je sud unapred isplaćivao zarade zaposlenima kako bi smanjio rizik od prekida isplata. Ove mere pokazuju da je ICC očekivao ozbiljne operativne probleme ukoliko Vašington proširi sankcije sa pojedinaca na instituciju u celini.

Američke mere sada stavljaju sud i njegove međunarodne partnere pred praktičan izazov: kako održati finansijske, tehnološke i administrativne sisteme suda u radu, a istovremeno izbeći izlaganje američkim sankcijama.