Izjava Donalda Trampa o ratu sa Iranom otvorila je novu političku buru u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tokom skupa u Grand Ajlendu u Nebraski 5. oktobra, Tramp je govorio o mogućim posledicama sukoba sa Iranom i pomenuo scenario u kojem bi Los Anđeles i San Dijego mogli da budu uništeni.

Istovremeno je izrazio uverenje da će SAD ostvariti, kako je rekao, „grandioznu pobedu“ nad Iranom.

Posebnu pažnju izazvala je njegova formulacija o „veoma maloj ceni“, izrečena neposredno nakon pominjanja dva velika kalifornijska grada.

Bela kuća naknadno pojašnjavala Trampove reči

Iz Bele kuće je potom stiglo objašnjenje da Tramp nije govorio o tome da bi uništenje Los Anđelesa ili San Dijega bilo prihvatljivo.

Prema tom tumačenju, govorio je o ceni sprečavanja Irana da stekne sposobnost da izvede takav napad, kao i o ekonomskim posledicama rata, uključujući rast cena goriva.

Tramp je 7. oktobra, tokom nastupa u Teksasu, dodatno poručio da neće dozvoliti da Iran napadne Los Anđeles i San Dijego.

Zašto baš Los Anđeles?

Politički analitičar Dmitrij Drobnicki smatra da iza izbora tih gradova postoji i unutrašnjopolitička računica.

Prema njegovom tumačenju, Tramp se obraćao izrazito konzervativnoj publici u Nebraski, dok Los Anđeles za veliki deo tog biračkog tela predstavlja simbol liberalnih vrednosti i kulturnih promena kojima se protive već decenijama.

Drobnicki smatra da je Tramp u jednom trenutku odstupio od pripremljenog teksta i ubacio opasku čiji je cilj bio da izazove reakciju publike.

Po njegovom mišljenju, upravo tu se vidi koliko su političke i kulturne podele unutar Amerike postale duboke.

Dve Amerike već godinama vode politički rat

Analitičar naglašava da ovakva retorika nije nastala sa Trampom i da se oštri napadi mogu čuti sa obe strane američke političke scene.

Kao jedan od najpoznatijih primera navodi Hilari Klinton i njenu izjavu iz kampanje 2016. godine, kada je deo Trampovih pristalica opisala izrazom „basket of deplorables“.

Ta izjava izazvala je ogroman politički odjek jer je shvaćena kao omalovažavanje velikog broja američkih birača.

Drobnicki smatra da upravo takvi primeri pokazuju da se politički sukob republikanaca i demokrata odavno više ne svodi samo na različite programe.

Reč je, prema njegovoj oceni, o mnogo dubljoj društvenoj i kulturnoj podeli.

Iran kao dodatno gorivo za unutrašnji sukob

Rat sa Iranom, prema ovom tumačenju, sada postaje još jedna tema kroz koju se te podele produbljuju.

Tramp pokušava da američkoj javnosti predstavi sukob kao neophodan i opravdan, dok istovremeno koristi već postojeće političke podele kako bi mobilisao svoje pristalice.

Zbog toga je i pominjanje Los Anđelesa izazvalo toliko pažnje.

Grad koji je za jedne jedan od najvažnijih kulturnih i ekonomskih centara SAD, za druge je postao simbol političkih i društvenih vrednosti protiv kojih se bore.

U takvoj atmosferi, čak i priča o mogućem uništenju velikih američkih gradova može da postane deo unutrašnjeg političkog obračuna.