Vrhovni komandant NATO snaga za Evropu Aleksus Grinkevič, pripremio je novu strategiju za brzo odbijanje potencijalnog ruskog napada na istočni bok NATO-a.

Plan, nazvan „Teorija pobede“, biće zvanično predstavljen sledećeg ponedeljka, 12. oktobra, kada će se u Varšavi sastati neformalna radna grupa posvećena budućnosti NATO-a, saznaje Blumberg.

Reč je o takozvanom Bergenskom formatu.

Međutim, većina članica Alijanse neće učestvovati, uključujući Hrvatsku, prenose hrvatski mediji.

Pored Poljske, učesnice su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Finska, a Danska bi uskoro mogla da se pridruži.

Prvi sastanak ove grupe održan je prošle godine u Bergenu, u Norveškoj, otuda i naziv inicijative.

Kako komentarišu hrvatski mediji, mnogo je zanimljivije to što Pentagon nije pozvao važne saveznike SAD, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, niti baltičke države, na sastanak u Varšavi.

Blokada kopnenih snaga

„Teorija pobede“ zasniva se na integraciji tradicionalnih vojnih kapaciteta kao što su avijacija, artiljerija, tenkovi i pešadija sa novim odbrambenim tehnologijama - posebno veštačkom inteligencijom, bespilotnim letelicama i autonomnim sistemima sa minimalnim ljudskim posadama. Objavljivanje plana ima za cilj da uveri javno mnjenje u spremnost Alijanse u suočavanju sa rastućim tenzijama između NATO-a i Rusije i da pokaže saveznicima kako će se tradicionalno oružje u praksi kombinovati sa inovacijama koje dominiraju na bojnom polju od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine.

Portparol generala Grinkeviča, pukovnik Martin O’Donel, odbio je da ulazi u operativne detalje, ali je naglasio da je inicijativa „isključivo odbrambene prirode, osmišljena da održi prednost NATO-a“. „S obzirom na nestabilno i složeno globalno bezbednosno okruženje, sada moramo stvoriti uslove za odvraćanje agresije i, ako je potrebno, za pobedu u slučaju napada“, rekao je O’Donel.

Blumbergovi nalazi pokazuju da bi u slučaju otvorene agresije na državu članicu NATO-a, Alijansa blokirala napad koristeći kopnene snage, ali i masovnu upotrebu jeftinih dronova i sistema za ciljanje zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ukratko, primarni cilj je trenutno i masovno uništavanje ruskih sistema komandovanja i kontrole, što bi navodno dovelo do brzog poraza neprijatelja.

Dokument takođe snažno naglašava potrebu za izbegavanjem nenamernih provokacija i zajedničkom borbom protiv hibridnih pretnji, tj. agresivnih akcija koje još uvek ne predstavljaju otvoreno ratovanje. Demonstrirajući punu spremnost, NATO želi da natera Rusiju da pretpostavi da nema šanse za uspeh.

Prioriteti trošenja

Ovaj stav podržava i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je nedavno podsetio da, iako trenutno nema naznaka da Rusija priprema konvencionalni napad na države članice Alijanse, Evropa mora stalno da bude spremna za hibridne napade.

Objavljivanje novog koncepta poklapa se sa pregledom američkog angažovanja na Starom kontinentu. Ovog leta, Sjedinjene Države su poslale poseban upitnik svojim evropskim saveznicima. Vašington je istraživao nivo domaćih vojnih izdataka i podršku politici predsednika Donalda Trampa.

Anketa je namenjena da posluži kao osnova za odluke o planiranom smanjenju američkih vojnih sredstava namenjenih odbrani Evrope. U okviru iste ankete, Sjedinjene Države su takođe pitale saveznike da li imaju dodatne snage koje bi mogle doprineti odbrambenim planovima NATO-a pod komandom generala Grinkeviča.

Nova strategija ima za cilj da pomogne evropskim prestonicama da odrede prioritete za odbrambene izdatke - postizanjem ravnoteže između tradicionalne opreme, kao što su tenkovi, i modernih tehnologija. Zemlje istočnog krila već intenziviraju pripreme, izveštava Financial Times. Estonija pomera svoje trupe bliže granici sa Ruskom Federacijom, a Poljska se sprema da usvoji zakon o punoj spremnosti države u slučaju rata. Prema pisanju poljskih medija, odredbe zakona imaju za cilj da pojednostave sistem upravljanja nacionalnom odbranom i ubrzaju proces premeštanja trupa na kritične lokacije.