Objavljena mapa mogućeg ruskog udara! Sve počinje u jednom gradu, a onda NATO upada u zamku

Američki Institut za proučavanje rata objavio je detaljan scenario koji pokazuje kako bi mogao da izgleda ograničen ruski napad na jednu članicu NATO-a, bez pokretanja velike kopnene invazije kakvu bi Zapad očekivao.

U centru tog hipotetičkog modela nalazi se Narva, estonski pogranični grad uz samu granicu sa Rusijom.

Prema ISW-u, Moskva bi u takvom scenariju mogla da pokuša da izazove krizu dovoljno veliku da testira odlučnost NATO-a, ali istovremeno dovoljno ograničenu da među saveznicima izazove raspravu o tome da li je zaista reč o napadu koji zahteva aktiviranje Člana 5.

Autori analize izričito naglašavaju da njihov model nije prognoza da će Kremlj pokrenuti upravo takvu operaciju. Oni takođe navode da trenutno nema gomilanja ruskih snaga potrebnih za veliku invaziju baltičkih zemalja i ocenjuju da je takav široki napad malo verovatan dok je glavnina ruske vojske angažovana u Ukrajini.

Ipak, upozoravaju da velika invazija nije jedini način na koji bi Moskva mogla da testira NATO.

Prvo tajni agenti, onda proglašenje „Narvske Narodne Republike“

Prema scenariju ISW-a, operacija ne bi počela kolonama ruskih tenkova koje prelaze estonsku granicu.

Umesto toga, agenti koji bi se već nalazili u Narvi mogli bi da zauzmu ključne tačke u gradu – između ostalog gradsku većnicu, Narvski muzej, objekte oko mosta prema Rusiji i delove obale.

Nakon toga bi proglasili takozvanu „Narvsku Narodnu Republiku“ i pozvali Moskvu da zaštiti ruske građane i stanovništvo koje oni predstavljaju.

Kremlj bi tada, prema ovom hipotetičkom modelu, mogao da tvrdi da Rusija nije izvršila invaziju na Estoniju, već da samo reaguje na zahtev ljudi u Narvi i štiti ruske državljane.

Upravo bi ta siva zona predstavljala jedan od najvećih problema za NATO.

Estonske vlasti bi situaciju posmatrale kao napad na svoju teritoriju, dok bi Moskva pokušavala da predstavi događaje kao unutrašnju pobunu u kojoj ruske snage formalno nisu prešle granicu.

Ruski dronovi udaraju preko granice

Drugi ključni deo scenarija bili bi dronovi.

ISW procenjuje da bi Rusija mogla da rasporedi veliki broj FPV dronova, dronova sa optičkim vlaknima, radio-upravljanih letelica, lutajuće municije i bespilotnih letelica većeg dometa sa svoje strane granice.

Njihov zadatak bio bi da spreče estonske snage da brzo povrate Narvu.

Ruski operateri ne bi čak morali da ulaze u Estoniju. Dronovi bi mogli da poleću sa ruske teritorije i gađaju estonske policijske i vojne jedinice koje se kreću prema gradu.

Najbliže veće estonske vojne snage nalaze se oko Johvija, približno 40 kilometara zapadno od Narve, pa bi putevi kojima bi pojačanje moralo da stigne do grada mogli da postanu mete ruskih dronova.

ISW navodi da bi u takvom scenariju Rusija mogla da koristi i dronove sposobne za dejstvo desetine kilometara iza granice, dok bi pojedine jedinice bile raspoređene dublje unutar ruske teritorije.

Ruska vojska formalno ne mora ni da uđe u Estoniju

Upravo je to jedna od najvažnijih tačaka čitavog scenarija.

Prema modelu ISW-a, Moskva bi mogla da pokuša da izbegne veliki ulazak kopnenih snaga na teritoriju Estonije.

Umesto toga, ruske bespilotne i protivvazdušne jedinice dejstvovale bi sa ruske strane granice, dok bi naoružane grupe unutar Narve pokušavale da zadrže kontrolu nad zauzetim objektima.

Moskva bi u tom trenutku mogla javno da saopšti da njena vojska neće ući u Estoniju osim ukoliko Talin ili NATO ne „eskaliraju“ situaciju.

Istovremeno bi od estonskih snaga zahtevala da se povuku iz Narve i prihvate postojanje novoproglašene lokalne vlasti.

Na taj način bi čitava odgovornost za eventualno širenje sukoba bila propagandno prebačena na Estoniju i NATO.

Pravi cilj bio bi Član 5

Upravo tada bi počeo mnogo veći politički problem.

Član 5 NATO ugovora predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve saveznice.

Ali scenario kakav opisuje ISW napravljen je upravo tako da stvori što više prostora za političku dilemu.

Da li odmah aktivirati Član 5 ako ruske kopnene snage formalno nisu izvršile klasičnu invaziju?

Da li NATO treba da napadne ruske dronove i njihove položaje na teritoriji Rusije?

Da li bi američke i evropske članice bile spremne da preuzmu rizik direktnog vojnog sukoba sa Moskvom zbog nekoliko zauzetih objekata u Narvi?

ISW smatra da bi upravo takva pitanja mogla da izazovu odlaganje odluka i podele među saveznicima.

Prema autorima scenarija, jedan od mogućih ruskih ciljeva bio bi upravo da se pokaže da NATO nije sposoban da brzo i jedinstveno reaguje kada se suoči sa ograničenom i namerno nejasnom agresijom.

Pokušaj da se razdvoje Amerika i Evropa

U analizi se posebno razmatra mogućnost da bi Moskva informacionim i psihološkim operacijama pokušala dodatno da produbi razlike između Sjedinjenih Država i evropskih članica NATO-a.

Ruska propaganda bi, prema tom modelu, pokušavala da uveri deo zapadne javnosti da nije reč o napadu Rusije na NATO, već o lokalnom sukobu izazvanom navodnim problemima ruskojezičnog stanovništva u Estoniji.

Istovremeno bi se vršio pritisak na američku administraciju da ne ulazi u direktan rat sa Rusijom.

Svako kašnjenje Vašingtona moglo bi zatim da poveća strah među evropskim članicama da Sjedinjene Države nisu spremne da ih brane.

Prema ISW-u, upravo bi stvaranje takvog raskola bilo jedan od glavnih strateških ciljeva ograničene operacije.

Moskva već ograničila kretanje kod Narve

Scenario se pojavio nekoliko dana nakon stvarnog poteza ruskih vlasti na području uz estonsku granicu.

Ruska Federalna služba bezbednosti je 16. septembra uvela privremena ograničenja kretanja na ruskoj strani granice nasuprot Narvi, uključujući delove Kingisepa i Slancija, kao i ograničenja vezana za Narvu i pogranično područje.

ISW je taj potez naveo kao jedan od razloga zbog kojih smatra da je potrebno analizirati ovakve hipotetičke scenarije, ali nije zaključio da ta ograničenja predstavljaju dokaz da Moskva priprema napad.

Institut navodi i drugo moguće objašnjenje – da su mere povezane sa estonskom najavom da bi granica mogla biti zatvorena ukoliko Rusija sprovede novu masovnu mobilizaciju.

Estonija upozorava da scenario nije isto što i stvarna pretnja

Estonski zvaničnici istovremeno pokušavaju da spuste tenzije oko ovakvih analiza.

Prema izjavi predstavnice estonskog Ministarstva spoljnih poslova koju prenosi „Njuzvik“, mogući scenariji ne bi trebalo da budu predstavljani kao činjenica niti kao dokaz da je ruski napad neposredan.

Poruka Talina je da bi vlasti javno upozorile građane i saveznike ukoliko obaveštajni podaci pokažu da je opasnost od konkretnog vojnog napada povećana.

Estonija, međutim, Rusiju i dalje vidi kao dugoročnu bezbednosnu pretnju i zato nastavlja da jača odbranu svojih istočnih granica.

Scenario veoma liči na knjigu nemačkog profesora

Model američkog instituta podseća i na hipotetički scenario nemačkog profesora međunarodne politike Karla Masale.

U knjizi „If Russia Wins: A Scenario“, Masala zamišlja događaje u martu 2028. godine nakon završetka rata u Ukrajini.

U njegovom scenariju ruske snage zauzimaju upravo Narvu, kao i estonsko ostrvo Hijuma.

Nakon toga NATO dolazi pred isto pitanje – da li je spreman da aktivira Član 5 i rizikuje direktan sukob sa Rusijom zbog ograničenog napada na teritoriju jedne članice.

Masalina knjiga je zamišljena kao hipotetički budući scenario, a ne kao prognoza da će se ti događaji zaista odigrati.

U njegovom modelu Rusija prethodno izlazi iz rata u Ukrajini sa povoljnim ishodom, dok Evropa ostaje vojno nedovoljno pripremljena, a američko angažovanje na kontinentu slabi.

Tada dolazi udar na baltički prostor, nakon kojeg je mnogo važnije pitanje reakcija NATO-a nego sama količina teritorije koju je Rusija zauzela.

Upravo tu je i glavna sličnost sa najnovijim modelom ISW-a.

Nije cilj zauzimanje cele Estonije

Autori američke analize naglašavaju da smisao ovakve operacije ne bi bio klasično osvajanje Estonije niti veliki pohod ruskih snaga prema zapadu.

Naprotiv.

Ideja bi bila da ograničeni napad bude dovoljno mali da među članicama NATO-a izazove dilemu da li treba rizikovati veliki rat, a istovremeno dovoljno ozbiljan da, ukoliko savez ne reaguje, dovede u pitanje kredibilitet Člana 5.

Rusija bi tako mogla da pokuša da postigne mnogo veći politički efekat sa relativno ograničenim vojnim snagama.

U najgorem slučaju po NATO, izostanak zajedničkog odgovora mogao bi da oslabi poverenje članica u sistem kolektivne odbrane.

Sa druge strane, takva operacija predstavljala bi ogroman rizik i za samu Moskvu.

Ako bi NATO odlučio da reaguje punom snagom, Rusija bi se našla u direktnom sukobu sa najmoćnijim vojnim savezom na svetu dok istovremeno i dalje vodi veliki rat u Ukrajini.

Zbog toga ISW ponavlja da scenario Narve nije tvrdnja da će se napad dogoditi, već pokušaj da se unapred razmotri kako bi izgledala ograničena operacija napravljena upravo sa ciljem da isproba granice NATO jedinstva i Člana 5.