Nebo iznad Zapadne Australije juče je poprimilo jaku crvenu boju, stvarajući prizor koji je delovao nestvarno i apokaliptično. Iza ove pojave stoji nekoliko faktora čije je objašnjenje čvrsto zasnovano na nauci. Kada Sunčeva svetlost stigne do Zemljine atmosfere, ona nam se uglavnom čini belom.

Međutim, ta svetlost je zapravo sastavljena od svih boja duge koje se raspršuju u interakciji sa molekulama gasa, prašinom i mikroskopskim kapljicama vode. Kada je Sunce visoko na nebu, ono izgleda plavo jer se kraće talasne dužine svetlosti, poput plave, najlakše raspršuju.

Ali, kada je Sunce nisko na horizontu, kao tokom izlaska ili zalaska, njegova svetlost mora proći kroz deblji sloj atmosfere. Tada se plava svetlost rasprši, a do naših očiju dopiru duže talasne dužine, zbog čega nebo poprima crvene i narandžaste tonove.

Nebo može postati još življe crveno kada se u vazduhu nalazi veća koncentracija mikroskopskih čestica. To mogu biti čestice prašine, dima od šumskih požara ili zagađenja. U slučaju Zapadne Australije, veruje se da su vetrovi ciklona Narele sa obale podigli velike količine pustinjskog peska i uneli ga u atmosferu.

Te veće čestice uzrokuju takozvano Mie raspršenje, koje dodatno pojačava crvene i narandžaste tonove. Zbog toga nebo može poprimiti dramatično dublju boju, ponekad čak i tamnocrvenu.

Jutarnje crvenilo kao znak kiše

Poznata pomorska izreka kaže: "Crveno nebo ujutru, mornarevo upozorenje." Ova stara mudrost ima i naučnu osnovu. Jutarnje crvenilo može značiti da Sunce na istoku osvetljava oblake koji dolaze sa zapada, što je često znak da se približava kiša. Slično kao i sa prašinom, kada Sunce pod niskim uglom osvetli mikroskopske kapljice vode u oblacima, one će reflektovati crvenu i narandžastu svetlost.

Intenzivna crvena boja neba u Zapadnoj Australiji verovatno je bila posledica kombinacije svih navedenih faktora.