Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel je na društvenoj mreži X osudio decenije dug pokušaj američkih administracija da izoluju Kubu, optužujući Vašington da sada koristi ekonomsku slabost zemlje kao „nečuven izgovor“ za njeno preuzimanje.

„Svaki pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da preuzmu kontrolu nad Kubom naići će na neosvojiv otpor“, poručio je Dijaz-Kanel, dok se snabdevanje električnom energijom polako obnavlja u pojedinim delovima zemlje nakon potpunog kolapsa državne mreže.

„Ovo je jedini način da se objasni nemilosrdni ekonomski rat koji se vodi kao kolektivna kazna protiv celog naroda. U suočavanju s najgorim scenarijem, Kuba ima sigurnost: svaki spoljašnji agresor suočiće se s neosvojivim otporom“, istakao je kubanski predsednik.

Pretnje iz Vašingtona

Američki predsednik Donald Tramp više puta je provocirao kubansko rukovodstvo, najavljujući da može učiniti „šta god poželi“ s ostrvom. Tramp je u utorak dodatno zapretio: „Vrlo brzo ćemo uraditi nešto s Kubom.“

Na njegove izjave nadovezao se i američki državni sekretar Marko Rubio, tvrdeći da su potrebni „novi ljudi na vlasti“, jer, kako je rekao, trenutna kubanska administracija „ne zna kako da reši ekonomske probleme zemlje“.

Kuba je pretrpela težak udar zbog američke blokade isporuke nafte, što je dovelo do kolapsa zastarele elektromreže. Većina od oko 10 miliona stanovnika bila je bez struje, prisiljena da kuvanje obavlja na gas, a osvetljenje traži putem baterijskih lampi i sveća. Škole su skraćene, sportski događaji odloženi, a smeće se gomila u naseljima zbog nedostatka goriva za komunalna vozila.

Do utorka popodne, struja je vraćena za oko 55% korisnika u Havani, kao i u nekim delovima zapadnih i centralno-istočnih regiona. Prekidi dodatno otežavaju ionako teške životne uslove Kubanaca, koji se mesecima suočavaju sa restrikcijama.

Iako strah od potencijalnog sukoba raste, stanovnici Havane ističu da ne žele rat, već se nadaju mirnom rešenju pregovorima.