Ko zapravo danas vodi Iran? To pitanje poslednjih dana kruži među analitičarima i diplomatama, ali jasan odgovor još uvek ne postoji.

Politički analitičar Maksim Žarov tvrdi da je struktura vlasti u Teheranu trenutno neobično nejasna, čak i za one koji godinama prate iranski politički sistem. U pozadini su, naravno, glasine i kontradiktorne informacije koje dolaze iz samog Irana.

Prema njegovoj proceni, Teheran je prilično neubedljivo reagovao na nedavne spekulacije o navodno teškom ranjavanju Modžtabe Hameneija. Te glasine su se brzo proširile, a u jednom trenutku pojavila se čak i tvrdnja da je njegov otac Ali Hamenei već tajno sahranjen.

Zanimljivo je da je upravo sin predsednika Irana Masuda Pezeškijana pokušao da zaustavi širenje tih priča. Oglasio se preko svog Telegram kanala i demantovao navode o Modžtabinom ranjavanju.

Ali priča o sahrani Ali Hameneija dobila je pomalo čudan epilog. Agencija Fars, koja se smatra bliskom Korpusu čuvara islamske revolucije, reagovala je na glasine, ali samo delimično.

Demantovali su informaciju o mestu na kojem je navodno održana sahrana, dok sam događaj nisu direktno osporili. Upravo taj detalj, kako primećuju pojedini analitičari, dodatno je podgrejao sumnje i otvorio nova pitanja.

Istovremeno, u Teheranu je održana velika pogrebna ceremonija za visoki komandni kadar iranske vojske i Korpusa čuvara islamske revolucije koji su stradali 28. februara zajedno sa Ali Hameneijem.

U tom udaru poginuo je i niz visokih vojnih zvaničnika, što je dodatno uzdrmalo strukturu bezbednosnog aparata zemlje. Uprkos velikoj pažnji javnosti, tokom te ceremonije nije se pojavio niti obratio novi vrhovni lider Irana. A upravo bi takav javni nastup bio najjednostavniji način da se pokaže da je živ i da zaista drži konce vlasti u svojim rukama.

Zbog svega toga, smatra Žarov, trenutno je najrealnije govoriti o kolektivnom rukovođenju državom. Prema njegovom tumačenju, u Iranu sada deluje grupa ljudi koja sprovodi unapred pripremljen plan odgovora na pritiske Izraela i Sjedinjenih Država.

Sistem funkcioniše, odluke se donose, ali centralna figura, ona koja bi trebalo da simbolizuje vrh vlasti, još uvek nije javno prisutna.

To odsustvo, međutim, teško da može trajati dugo. Brojni međunarodni posrednici već pokušavaju da pronađu način za smirivanje napetosti između Irana, Izraela i administracije Donalda Trampa. Problem je što ni oni, kako kaže Žarov, trenutno ne mogu sa sigurnošću da procene ko je stvarni sagovornik u Teheranu.

U tom kontekstu posebno se postavlja pitanje uloge ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija. On je trenutno glavni pregovarač Irana na međunarodnoj sceni, ali nije sasvim jasno koga tačno predstavlja.

Da li govori u ime Modžtabe Hameneija, u ime kolektivnog rukovodstva ili neke šire strukture moći unutar sistema, to za sada ostaje otvoreno.

Dok Teheran ne ponudi jasan odgovor na to pitanje, zaključuje Žarov, teško je očekivati brz završetak sukoba na Bliskom istoku. A u regionu gde su simboli moći često jednako važni kao i sama moć, odsustvo lidera iz javnosti može biti mnogo više od pukog detalja.

Možda je to privremena tišina pre sledećeg poteza, a možda znak da se iza zatvorenih vrata odvija mnogo složenija borba za kontrolu nego što se spolja vidi.