Potpredsednik Demokratske narodne partije i bivši potpredsednik Vlade Crne Gore Milun Zogović izjavio je da on i njegova stranačka koleginica Maja Vukićević, dok su bili u izvršnoj vlasti, nisu podržali više važnih odluka, uključujući i izbor direktora Agencije za nacionalnu bezbednost i direktora Uprave policije, jer su, kako tvrdi, takve odluke donošene „preko telefona“, a ne na redovnim sednicama vlade.

Gostujući u emisiji „Fakti“ sa Jelenom Novaković, Zogović je poručio da se tako značajne odluke ne smeju donositi van institucionalnog okvira.

„Mi smatramo da tako važne odluke ne treba donositi telefonom, već na redovnim sednicama vlade“, rekao je Zogović, dodajući da je DNP za „čišćenje sistema od prljavih službenika ANB-a, policajaca, tužilaca i sudija“, ali da se to ne može raditi na način koji narušava institucionalne procedure.

Povratak u opoziciju

Osvrćući se na odluku da napusti funkciju i vrati se u opoziciju, Zogović je istakao da čovek treba da gradi funkciju, a ne obrnuto.

„Funkcija ne daje značaj čoveku. Svaki pojedinac svojom etikom, znanjem ili neznanjem daje doprinos funkciji koju obavlja. Našom odlukom da podnesemo ostavke pokazali smo visok stepen principijelnosti i odgovornosti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ostavke su usledile nakon što vlada nije prihvatila inicijative DNP-a koje su se odnosile na pitanje jezika, dvojnog državljanstva i trobojke.

„Kada te inicijative nisu prihvaćene, jedina moralna odluka bila je podnošenje ostavki. Svestan sam da je to presedan u političkoj praksi Crne Gore, ali smo time pokazali politički integritet i da ne želimo da trgujemo svojim programskim i ideološkim opredeljenjima“, kazao je Zogović.

Odbacuje tvrdnje o uticaju spolja

On je odbacio i tvrdnje da su odluke njegove stranke diktirane spolja, ističući da je DNP „autohton politički subjekt“.

„Moram da razočaram one koji su govorili da nam je sve naredio Aleksandar Vučić ili Milan Knežević. Naše rukovodstvo i stranački organi samostalno donose odluke. Ne krijemo svoja prijateljstva i partnerstva, ali niko nam ne izdaje naređenja“, naglasio je Zogović.

Zakoni i poruke iz Evropske unije

Govoreći o izmenama zakona o unutrašnjim poslovima i o Agenciji za nacionalnu bezbednost, on je ocenio da postoji protivrečnost između stavova pojedinih domaćih zvaničnika i poruka koje dolaze iz Evropske unije.

Podsetio je da je ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović ranije u parlamentu izjavio da je usvajanje tih zakona uslov za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa EU, dok je, kako tvrdi, od predstavnika evropske delegacije stiglo tumačenje da to nije formalni uslov.

„Ne želim da arbitriram između ovih stavova, ali je očigledno da postoji kontradiktornost. Građanima ostavljam da sami procene ko je u pravu“, rekao je Zogović.

On smatra da je bilo opravdano da se zakon dodatno usaglasi sa evropskim direktivama pre usvajanja, jer postoji opasnost da neka od članica EU u budućnosti blokira evropski put Crne Gore ukoliko zakon ne bude usklađen sa evropskim standardima.

Kritike na račun ANB-a

Posebno je kritikovao predloženi zakon o ANB-u, ocenivši da direktoru te službe daje „faraonska ovlašćenja“, dok kontrolu u praksi vrši isključivo premijer.

„Danas je jedan premijer, sutra će biti drugi. Takvo rešenje otvara veliki prostor za zloupotrebu službe i za obračun sa političkim neistomišljenicima. Sužava se i prostor za parlamentarnu kontrolu, što nije dobro za demokratski sistem“, naveo je Zogović.

On je dodao da ga kao političara koji je dugo u javnom životu posebno zabrinjava veliki broj obaveštajnih aktivnosti u Crnoj Gori.

„Fasciniran sam koliki je broj špijuna, ne samo naših službi već i stranih. Posebno me razočarava što pojedini politički subjekti i nevladine organizacije žele da praktično legalizuju agenture koje otvoreno rade za neke od NATO zemalja“, rekao je Zogović.

O aferi „državni udar“

Govoreći o aferi „državni udar“ iz 2016. godine, on je ponovio stav da je reč o politički motivisanom procesu.

„ANB tada nije imala nijedan podatak, već je specijalni tužilac Milivoje Katnić preuzeo njihovu ulogu. To je bio direktan obračun sa političkim neistomišljenicima. DPS bi izgubio vlast da nije bilo montiranog državnog udara“, tvrdi Zogović.

Prema njegovim rečima, institucije treba da ispitaju sve aktere tog slučaja kako bi se sprečile zloupotrebe državnih organa u političke svrhe.

Kritike na račun Mila Đukanovića

Zogović je ocenio da je Milo Đukanović obeležio politički život Crne Gore u poslednje tri i po decenije i podsetio na, kako je rekao, transformaciju vlasti nakon podela unutar DPS-a devedesetih godina.

„Posle raskola u DPS-u 1997. godine braća Đukanović su preuzela stranku i stvorila privatnu državu, uz ogromno bogatstvo vredno stotine miliona evra“, rekao je on.

Komentarišući aktuelne istrage, uključujući slučajeve koji se u javnosti dovode u vezu sa braćom Đukanović, Zogović je ocenio da su to „samo kap u moru“, ali da predstavljaju početak procesa.

„Ako pravosuđe bude radilo svoj posao, kazne će stići i za to. Klupko je počelo da se odmotava. Mene ne fasciniraju kazne, već da se sve što je ukradeno vrati građanima“, poručio je on.

On je dodao da očekuje donošenje zakona o borbi protiv mafije, koji bi omogućio vraćanje nezakonito stečene imovine državi.

„Dokaza ima, samo je potrebno da postoje ljudi koji imaju hrabrosti da ih prikupe i procesuiraju“, zaključio je Zogović.

Bonus video: