Geografska moć Irana

Iran kontroliše prostor oko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske trgovine naftom, što ga čini jednim od najvažnijih energetskih čvorišta na planeti.

Ali njegova važnost nije samo u energiji. Iran ima potencijal da postane glavno kopneno transportno čvorište između Azije i Evrope, posebno kroz nove infrastrukturne projekte koji bi mogli promeniti globalne trgovinske tokove.

Iran kao novo transportno čvorište Evroazije

Jedan od najvažnijih projekata koji to pokazuje je Međunarodni Sever-Jug transportni koridor (International North–South Transport Corridor - INSTC).

Ovaj koridor povezuje:

  • Indiju
  • Iran
  • Rusiju
  • Centralnu Aziju
  • Evropu

Put ide kombinacijom brodskog, železničkog i drumskog transporta u dužini od oko 7.200 km.

Prednosti ovog koridora

U poređenju sa klasičnom pomorskom rutom kroz Suecki kanal:

  • transport može biti do 40% brži
  • troškovi mogu biti do 30% manji
  • roba može stići iz Indije u Evropu duplo brže

Drugim rečima, roba koja sada putuje brodom oko Arabijskog poluostrva i kroz Suecki kanal može ići kopneno preko Irana.

Kako Iran može zaobići Suecki kanal

Današnja svetska trgovina između Azije i Evrope uglavnom ide ovim putem: Azija - Indijski okean - Crveno more - Suecki kanal - Mediteran - Evropa.

To znači da ogromni deo svetske trgovine zavisi od jedne tačke - Sueckog kanala.

Novi sistem preko Irana menja tu logiku.

Alternativna ruta bi bila:

  • Indija/Kina
  • Iranske luke (Bandar Abas, Ćabahar)
  • železnica kroz Iran
  • Kaspijsko more / Kavkaz
  • Rusija ili Turska
  • Evropa

Iran tako postaje kopneni most između Indijskog okeana i Evrope.

Uloga Kine i Indije

Ovaj projekat je posebno važan za dve velike ekonomije:

Kina

Kina pokušava da kroz svoju strategiju "Pojas i put" (Belt and Road Initiative) poveže Aziju, Evropu i Afriku infrastrukturnim koridorima.

Iran je ključna tačka na zapadnom delu tog sistema.

Indija

Indija ulaže u Čabahar, iransku luku na Indijskom okeanu, koja omogućava direktan pristup Centralnoj Aziji bez prolaska kroz Pakistan.

To je za Indiju strateški izlaz ka Evropi i Evroaziji.

Zašto Iran plaši Zapad

Ako bi Iran postao glavno kopneno čvorište između Azije i Evrope, to bi imalo nekoliko posledica:

1. Slabljenje Sueckog monopola. Veliki deo trgovine mogao bi da zaobiđe Suecki kanal, koji je danas ključna arterija svetske trgovine.

2. Jačanje evroazijskog bloka. Iran povezuje Kinu, Rusiju, Indiju i Centralnu Aziju.

To stvara alternativni trgovinski sistem izvan zapadnog finansijskog sistema. Odnosno - zaobilaženje dolara u međunarodnoj trgovini.

3. Slabljenje sankcija. Ako roba ide kopnom kroz Evroaziju, mnogo je teže kontrolisati trgovinu sankcijama.

Zašto SAD žele da ograniče Iran

Sjedinjene Države vide Iran kao problem iz tri razloga:

  1. energetski uticaj - kontrola Ormuskog moreuza
  2. geopolitički položaj - most između Azije i Evrope
  3. savezništva sa Rusijom i Kinom

Zbog toga SAD koriste sankcije, vojni pritisak i regionalne saveze, kako bi ograničile iranski uticaj i sprečile njegovu transformaciju u ključni transportni centar Evroazije.

Dakle, Iran nije važan samo zbog nafte ili politike. Njegova prava geopolitička vrednost leži u geografiji.

Ako projekti poput INSTC i kineskih koridora budu potpuno razvijeni, Iran bi mogao postati glavna kopnena kapija između Azije i Evrope, što bi promenilo globalne trgovinske tokove i smanjilo zavisnost sveta od dolara, Sueckog kanala i zapadnih pomorskih ruta.

Upravo zato agresija SAD na Iran predstavlja borbu za kontrolu budućih trgovinskih puteva Evroazije.