Britanski list Telegraf objavio je analizu u kojoj se navodi da američki i saveznički sistemi protivvazdušne odbrane na Bliskom istoku nisu uspeli u potpunosti da odgovore na intenzitet iranskih napada, čime su otvorena ozbiljna pitanja o stvarnoj efikasnosti zapadne vojne zaštite u regionu.

Kako se ističe u tekstu, iranske uzvratne vojne operacije pokazale su koliko čak i višeslojni sistemi vazdušne odbrane mogu postati ranjivi kada su izloženi koordinisanim i masovnim napadima.

U analizi se navodi da su upravo iranske odmazdne akcije pokrenule široku raspravu o stabilnosti i pouzdanosti američkih i savezničkih odbrambenih kapaciteta širom Bliskog istoka. Prema oceni autora, određene vojne procene i operativne greške omogućile su iranskim projektilima da probiju deo protivvazdušne zaštite.

Takav razvoj događaja ima posebnu težinu imajući u vidu činjenicu da se američke vojne baze i teritorija Izraela smatraju jednim od najzaštićenijih prostora na svetu, pokrivenih složenim sistemima ranog upozorenja i presretanja projektila.

Pored tehničkih izazova, britanski list otvara i pitanje dugoročne održivosti odbrane. U tekstu se navodi da se sve češće postavlja dilema da li Sjedinjene Američke Države raspolažu dovoljnim zalihama presretačkih raketa za eventualni dugotrajan i iscrpljujući sukob.

Drugim rečima, problem se više ne odnosi samo na kvalitet tehnologije ili taktiku, već i na logističku izdržljivost — odnosno koliko dugo sistemi mogu funkcionisati pod stalnim pritiskom intenzivnih napada bez ozbiljnog trošenja vojnih resursa.

Kriza je eskalirala u subotu kada su Sjedinjene Američke Države zajedno sa Izraelom pokrenule opsežnu vojnu operaciju protiv Irana. Iz Tel Aviva je tada saopšteno da je cilj napada sprečavanje Teherana da razvije nuklearno oružje.

Američki predsednik Donald Tramp potom je izjavio da planira uništenje iranske mornarice i ključnih delova odbrambene industrije, uz otvoren poziv građanima Irana da sruše vlast u zemlji. Njegova izjava ocenjena je kao izuzetno oštra i bez prostora za diplomatsko ublažavanje tenzija.

Već naredne večeri iranska državna televizija objavila je informaciju o smrti vrhovnog vođe Alija Hameneija. Prema tim navodima, u istim napadima poginuli su i članovi njegove porodice, uključujući ćerku, zeta, unuku i snaju, što je dodatno podiglo napetost i dramatično promenilo tok sukoba.

Istovremeno, regionalni mediji izveštavali su da projektili pogađaju ne samo vojne mete već i civilnu infrastrukturu širom regiona. Iran je odgovorio raketnim napadima na izraelsku teritoriju i američke vojne objekte, čime je ciklus napada i kontraudara počeo naglo da se širi.

U takvim okolnostima, pitanje efikasnosti protivvazdušne odbrane prestaje da bude isključivo vojno-tehničko pitanje i prerasta u strateški problem. Ukoliko su iranske rakete zaista probile zaštitne slojeve, kako navodi Telegraf, to predstavlja ozbiljno upozorenje za Vašington i njegove saveznike.

Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi dugotrajan sukob mogao brzo iscrpeti postojeće zalihe presretača, što bi značajno promenilo odnos snaga na terenu.

Za sada ostaje otvoreno pitanje da li su propusti rezultat taktičkih grešaka ili posledica neočekivano snažnog i koordinisanog napada.

Ono što je sigurno jeste da se ravnoteža vazdušne moći na Bliskom istoku ponovo dovodi u pitanje. U regionu u kojem se svaka slabost brzo testira, ključno pitanje više nije da li sistemi mogu izdržati prvi udar — već koliko dugo mogu izdržati sledeće talase napada.