Sjedinjene Američke Države menjaju pristup Maliju, Nigeru i Burkini Faso, dok Rusija istovremeno širi prisustvo svog Afričkog korpusa u regionu Sahela, piše Dojče vele.

Sahel je poslednjih godina postao novo poprište nadmetanja velikih sila, nakon što su u Maliju, Burkini Faso i Nigeru između 2020. i 2023. godine svrgnuti izabrani civilni predsednici u nizu vojnih udara.

Vašington sada signalizira pragmatičniji pristup. Nik Čeker iz Stejt departmenta poručio je tokom posete Maliju da SAD poštuju suverenitet te zemlje, dok je ranije najavljeno da će SAD razgovarati i sa Burkinom Faso i Nigerom o zajedničkim bezbednosnim i ekonomskim interesima.

Za razliku od ranije politike administracije Džoa Bajdena, koja je ograničila saradnju sa vojnim huntama, savetnici predsednika Donalda Trampa otvoreno poručuju da demokratija više nije uslov za odnose. Takav stav izazvao je kritike organizacija za ljudska prava.

Analitičari ocenjuju da SAD trenutno ne stavljaju demokratiju u prvi plan, već nastoje da isprave "greške prethodne politike", dok su Mali, Niger i Burkina Faso u međuvremenu prekinuli ili znatno smanjili veze sa Francuskom i EU i okrenuli se Rusiji.

Te zemlje su napustile ECOWAS i formirale Alijansu država Sahela (AES), dok Rusija jača vojno prisustvo u regionu. Istovremeno, bezbednosna situacija ostaje teška zbog napada džihadističkih grupa ISWAP i JNIM.

SAD nastoje da se ponovo uključe u borbu protiv terorizma, ali analitičari smatraju da Vašington očekuje određene ustupke. Države AES raspolažu velikim rudnim bogatstvima - zlatom i litijumom u Maliju, uranijumom u Nigeru i zlatom u Burkini Faso.

Evropska unija, prema ocenama stručnjaka, trenutno je u slabijoj poziciji i bez jedinstvene strategije, dok se budući raspored uticaja velikih sila u Sahelu i dalje nazire kao jedno od ključnih geopolitičkih pitanja.