O tome izveštava agencija AFP, pozivajući se na visokog saudijskog zvaničnika.

Prema njegovim rečima, Rijad, Doha i Maskat su u poslednjem trenutku preduzeli „očajnički pokušaj“ da ubede američkog predsednika da Teheranu pruži priliku da „pokaže dobre namere“.

„Rekli smo Sjedinjenim Državama da bi napad na Iran doveo do niza ozbiljnih uzvratnih udara u regionu“, naveo je neimenovani zvaničnik, dodajući da se dijalog o ovom pitanju i dalje nastavlja kako bi se postignuti rezultat učvrstio.

I IZRAEL MOLI TRAMPA DA NE NAPADA IRAN

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu obratio se 14. januara predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu sa molbom da odloži bilo kakve planove za napad na Iran, tvrde izvori Njujork tajmsa.

Kako se navodi, Netanijahu je 14. januara razgovarao sa američkim predsednikom. Navodno, Trampova izjava istog dana da je od „veoma važnih izvora“ dobio informacije o smanjenju tenzija u Iranu ukazivala je na to da odustaje od potencijalnog napada na tu republiku.

Zvanična predstavnica Bele kuće Karolin Levit nije želela da potvrdi pisanje američkog lista.

„Tačno je da je predsednik razgovarao sa premijerom Netanijahuom, ali nikada ne bih otkrivala detalje njihovog razgovora bez izričitog odobrenja samog predsednika“, rekla je Levit tokom brifinga u Beloj kući.

Ona je istakla da predsednik SAD i njegov tim pažljivo prate razvoj situacije u Iranu i da su sve opcije na stolu.

Ranije su izvori lista Volstrit džurnal saopštili da su Saudijska Arabija, Oman i Katar upozorili i na moguće potrese na svetskom tržištu nafte u slučaju napada na Iran, što bi, kako su ocenili, na kraju nanelo štetu i američkoj ekonomiji.

Kako su pisali mediji, nakon izbijanja protesta u Iranu, Bela kuća je razmatrala više opcija za intervenciju. Ipak, Donald Tramp je u međuvremenu izjavio da su, prema „veoma važnim izvorima sa druge strane“, iranske vlasti obustavile ubijanje demonstranata.

Prema navodima televizije En-Bi-Si, američki predsednik je želeo „brz i odlučan“ udar na Iran, ali njegovi savetnici nisu mogli da garantuju da bi takav potez doveo do promene vlasti u toj zemlji. Dodatnu zabrinutost u administraciji izazivala je i moguća vojna odmazda Irana na eventualni napad.