ZAMKA ZA PUTINA JE POSTAVLJENA... Duboko u šumama NATO pravi OVO! (VIDEO)

Duboko u šumama Estonije, u neposrednoj blizini granice sa Rusijom, započeta je izgradnja prvih betonskih bunkera osmišljenih da izdrže direktne udare ruske artiljerije. Ovi objekti predstavljaju početak ambicioznog projekta koji podrazumeva podizanje mreže od ukupno 600 utvrđenja, a koji je zamišljen kao ključni stub odbrambene strategije NATO-a za zaštitu najizloženijeg dela njegovog istočnog krila u slučaju eventualne agresije.

Baltička odbrambena linija

Planirana linija bunkera deo je složenog i višeslojnog sistema odbrane koji će se prostirati na gotovo 1.000 kilometara, od severa Estonije pa sve do teritorije Poljske. Njena svrha je da obezbedi zaštitu baltičkih država – Estonije, Letonije i Litvanije. Iako je ovaj desetogodišnji projekat formalno započet 2024. godine, pojedini vojni zvaničnici već izražavaju zabrinutost da bi realizacija mogla da kasni.

Strahovanja su dodatno pojačana procenama da bi, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma u Ukrajini, Moskva mogla da preusmeri svoju vojnu i političku pažnju ka Baltiku, naročito imajući u vidu planove Kremlja za povećanje vojne proizvodnje i intenziviranje hibridnih operacija.

„Naš cilj je da budemo maksimalno spremni da branimo državu od agresivnog suseda“, izjavio je za britanski list The Telegraph Kristjan Halg, portparol estonskih odbrambenih snaga.

Sve tri baltičke zemlje svesne su da nemaju stratešku dubinu i da sebi ne mogu da priušte gubitak teritorije. Prema Halgovim rečima, ključno je da se neprijatelju ograniči sloboda kretanja već od prvog metra, čime bi se smanjila njegova operativna fleksibilnost i omogućilo saveznicima da efikasnije deluju u odbrani.

Utvrđenja dizajnirana protiv ruske artiljerije

Bunkeri, čija je površina oko 35 kvadratnih metara, projektovani su pre svega da izdrže direktne pogotke artiljerijskih granata kalibra 152 milimetra, koje su standardno naoružanje ruskih oružanih snaga. Ipak, priznato je da bi njihova otpornost na kamikaza-dronove tipa „Šahed“ zavisila od ugla udara, dok bi razorne klizne bombe najverovatnije probile njihovu zaštitu.

U narednim mesecima planirana je izgradnja još 23 bunkera, dok se istovremeno kopa oko 40 kilometara protivtenkovskih rovova. Prema planovima, čitava linija trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine.

Cena i problemi u realizaciji

Estonija, Letonija i Litvanija planiraju da ulože po 70 miliona evra u Baltičku odbrambenu liniju, što predstavlja značajan teret za njihove vojne budžete. Estonija trenutno prednjači u sprovođenju projekta.

Kadi-Kai Kollo, rukovodilac sektora za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambena ulaganja, istakla je da Estonija ima određenu prednost jer je deo granice sa Rusijom zaštićen jezerom Pejpus i močvarnim područjima, koja funkcionišu kao prirodne prepreke.

Duž kopnene granice biće postavljeno 40 „odbrambenih uporišta“, koja će, pored bunkera, uključivati skladišta opreme, skloništa, protivtenkovske prepreke i bodljikavu žicu. Ipak, projekat trenutno kasni oko godinu dana, jer je krajem 2024. prototip bunkera ozbiljno oštećen tokom testiranja.

„Dobijene su dragocene povratne informacije i na osnovu njih smo unapredili dizajn“, navela je Kollo, dodajući da estonska vojska paralelno radi na uvođenju sistema za otkrivanje dronova i nabavci ključnih sredstava protivvazdušne odbrane.

„Ne shvataju svi koliko je situacija ozbiljna“

Raimond Kaljulaid, šef estonske delegacije pri NATO-u, postavljanje prvog bunkera ocenio je kao važnu prekretnicu. Prema njegovim rečima, reč je o jasnom pokazatelju odlučnosti baltičkih država da zaštite svoju slobodu i suverenitet od, kako je rekao, ruskog imperijalizma.

On je istovremeno uputio kritiku delu evropskih lidera, navodeći da mnogi još ne razumeju ozbiljnost situacije. „Neki to razumeju, ali nisu u stanju da deluju i pređu sa reči na konkretne poteze“, zaključio je Kaljulaid.

(Index.hr)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI