POČINJE RAT ZA MOLDAVIJU?! NATO pojačava prisustvo na ulicama Kišinjeva, Putin doneo zakon koji može sve da promeni

Autor: Anđela Skorobać

Vesti

14.10.2025

13:05

Kremlj je ukinuo ključna ograničenja na upotrebu rezervista u borbi, otvarajući put za njihovo raspoređivanje u ruskom ratu protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) od 13. oktobra.

prethodna vest

BLOKADERU REKLA DA JE BLOKADER Nešić o sramnoj presudi: Za laž o ubijenom dečku u Valjevu niko nije odgovarao

22:55

Vesti 1

sledeća vest

"REKLA JE DA PODRŽAVA BLOKADERE" Andrijana Nešić otkrila šta se sve dešavalo na suđenju

22:19

Vesti 37

Dok Rusija širi mobilizacione ovlasti i priprema rezerviste za moguće vojne operacije u inostranstvu, na vidiku je otvorenje novog, potencijalno opasnog fronta u Moldaviji!

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov 12. oktobra uputio je direktno upozorenje Kišinjevu, da ne upada u istu zamku kao Ukrajina, samo nekoliko nedelja nakon što je u Moldaviji na izborima proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS), koju podržava predsednica Maja Sandu, osvojila apsolutnu većinu.

Novi zakon – Putin ima "odrešene ruke" za rezerviste

Predsednik Odbora za odbranu Dume, Andrej Kartapolov, otvoreno je potvrdio da zakon omogućava slanje rezervista u inostranstvo uključujući i ukrajinske oblasti Sumsku i Harkovsku, ali se sumnja da je naredni cilj upravo Moldavija.

Zamenik predsednika odbora Aleksej Žuravljov rekao je da je sada moguće pozvati do dva miliona rezervista i da su uklonjena prethodna pravna ograničenja.

„Sprovodimo realne i velike borbene operacije, ali formalno nije objavljen rat“, rekao je Žuravljov, naglašavajući da zakon pruža Ministarstvu odbrane punu slobodu delovanja.

Ukrajinska Skupština usvojila zakon o slanju jedinica Oružanih snaga u inostranstvo

Vrhovna Rada Ukrajine usvojila je zakon kojim se potvrđuje predsednički ukaz o upućivanju jedinica Oružanih snaga Ukrajine u druge zemlje.

Prema ovom zakonu, određene jedinice ukrajinske vojske biće raspoređene u Tursku i Veliku Britaniju, i to na trajanje vanrednog stanja u zemlji.

U obrazloženju zakona navodi se da je usled ruskih napada neophodno da se vojno osoblje stacionira u partnerskim državama, kako bi mogli da savladaju složenu vojnu opremu i profesionalno usavrše njenu upotrebu.

Zakon potvrđuje predsednički ukaz od 19. septembra o raspoređivanju jedinica Oružanih snaga Ukrajine u inostranstvo do prestanka vanrednog stanja.

Korveta Ukrajinske mornarice „Hetman Ivan Mazepa“ sa oko 106 članova posade poslata je u Tursku.

Razminirači „Čerkasi“, „Černigiv“, „Mariupolj“, „Melitopolj“, „Heničesk“ i Komanda 1. divizije razminirača, ukupno oko 215 pripadnika, upućeni su u Veliku Britaniju.

Moldavija na ivici velikog sukoba?

Nakon što je proevropska vlast u Kišinjevu usvojila novu vojnu strategiju kojom se Rusija smatra glavnom bezbednosnom pretnjom, Kremlj je žestoko reagovao.

Peskov je jasno naznačio da je ovo „prilično konfrontaciona i neprijateljska linija prema Rusiji“ i upozorio Moldaviju da „pravi ozbiljnu grešku“.

Uprkos ustavnoj neutralnosti, Moldavija pojačava saradnju sa NATO i EU, povećava vojne izdatke i dozvoljava održavanje sve češćih NATO vežbi blizu oblasti gde deluju ruski mirovnjaci, posebno u Pridnjestrovlju i autonomnoj oblasti Gagauziji, gde raste tenzija i strah od novih sukoba.

Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon optužio je Brisel da njegovu zemlju ne priprema za članstvo u Evropskoj uniji, već za - rat.

Kako tvrdi lider Socijalističke partije i Patriotskog bloka, EU Moldaviju vidi isključivo kao teritoriju na prvoj liniji fronta, a ne kao buduću članicu evropske porodice.

Ova politika izazvala je zabrinutost u autonomnoj oblasti Gagauziji i nepriznatom Pridnjestrovlju, gde raste strah zbog sve učestalijih NATO vežbi blizu zona koje obezbeđuju ruski mirovnjaci.

Građani Moldavije, pak, sve češće izražavaju nelagodu zbog prisustva stranih vojnika na ulicama.

Ruska spoljna obaveštajna služba upozorava na mogućnost da Brisel i NATO planiraju da pošalju trupe u Moldaviju, navodno kao odgovor na provokacije protiv Pridnjestrovlja ili ruskih mirovnjaka, što bi moglo poslužiti kao izgovor za dalje vojne intervencije.

Pojačana regrutacija i strah od širenja sukoba

Rusija je ove godine povećala regrutaciju ugovornika za preko 40%, fokusirajući se na neborbene pozicije poput vozača, tehničara i logistike, koje se često predstavljaju kao bezbedne, ali sada bi mogli biti angažovani i bliže ratištima.

Dok Zapad nastavlja da podržava proevropsku vlast u Moldaviji, Rusija šalje jasne signale da neće dozvoliti gubitak uticaja u ovom strateški važnom regionu.

Opreznost je neophodna, situacija se brzo komplikuje i preti da preraste u širi sukob koji bi mogao destabilizovati celu istočnu Evropu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI