TRI ZEMLJE NATO-a PRIPREMAJU SE ZA MASOVNU EVAKUACIJU ZBOG MOGUĆEG NAPADA RUSIJE: "Mogli bi zauzeti sve u tri dana"

Estonija, Letonija i Litvanija pripremaju se za scenario masovne evakuacije stanovništva zbog moguće ruske agresije. Estonija predviđa da bi oko deset odsto svojih građana, odnosno oko 1,4 miliona ljudi, moglo biti smešteno u privremena skloništa, dok bi mnogi privremeno našli utočište kod rodbine.

Zabrinute zbog velikih ruskih vojnih izdataka od invazije na Ukrajinu 2022. godine, ove tri baltičke države razvijaju krizne planove za slučaj da stotine hiljada ljudi budu primorani da pobegnu zbog ruskog gomilanja trupa ili eventualnog napada. Reuters navodi da Estonija, Letonija i Litvanija već dugo upozoravaju članice NATO-a na moguće pretnje, uključujući ruske sajber napade, kampanje dezinformacija i upade borbenih aviona i dronova u njihov vazdušni prostor. Iako Rusija tvrdi da nema nameru da napadne NATO, ove zemlje, koje je Moskva okupirala tokom Drugog svetskog rata, značajno su povećale budžete za odbranu nakon početka invazije na Ukrajinu.

Renatas Pozela, šef litvanske vatrogasne službe uključen u pripremu kriznih planova, izjavio je da pretnje mogu imati različite oblike. Pripreme su ubrzane nakon što su se tri zemlje u maju dogovorile o zajedničkom delovanju u oblasti civilne zaštite. "Moguće je da ćemo videti snažnu vojsku na granicama Baltika, sa očiglednim ciljem da zauzme sve tri zemlje u roku od tri do sedam dana", upozorio je Pozela. Među potencijalnim pretnjama razmatraju se sabotaže komunikacija i transportnih mreža, veliki talas migracija, nemiri među ruskojezičnim manjinama, ili širenje lažnih vesti koje bi mogle izazvati masovni egzodus stanovništva.

Arminas Raudys, volonter iz Litvanije, koji je učestvovao u jednoj simulaciji evakuacije kao "evakuisana osoba", rekao je da se o ovome razgovara svakog meseca, pa čak i svake nedelje, u različitim situacijama i na poslu. U simulaciji je učestvovalo oko stotinu ljudi iz Viljnusa, ali stvarni planovi, iako većinom poverljivi, obuhvataju znatno veći broj stanovnika. Pozela je naveo da bi čak 400.000 ljudi koji žive u krugu od 40 kilometara od granice sa Rusijom i Belorusijom mogli biti evakuisani u slučaju krizne situacije.

Grad Kaunas na zapadu Litvanije već ima razrađene planove za prihvat do 300.000 ljudi u školama, univerzitetima, crkvama i sportskim dvoranama, uključujući i dvoranu u kojoj su nastupali Robbie Williams i Roger Waters. Slične pripreme se sprovode i u drugim gradovima. Određena su sabirna mesta, definisane su rute za vozove i autobuse, a u skladištima su obezbeđene osnovne potrepštine, uključujući toalet papir i sklopive krevete. U slučaju evakuacije, vozači privatnih automobila bili bi preusmeravani na manje saobraćajnice kako bi glavne puteve ostavili slobodne za vojna vozila. Takođe, postoji detaljna mapa gradova sa predviđenim lokacijama za privremeni smeštaj izbeglica.

Litvanski ministar spoljnih poslova Kęstutis Budrys izjavio je da su ove pripreme ohrabrujuća poruka za društvo jer pokazuju da su zemlje spremne i planiraju unapred.

Trenutno nijedna od baltičkih država nema razvijene planove za premještaj stanovnika van svojih granica. Poljsku povezuje samo nekoliko asfaltiranih i šumskih puteva kroz tzv. Suvaljski koridor, usko područje koje odvaja Rusiju i Belorusiju. Vojna vozila imala bi prednost nad civilima koji bi pokušali da pobegnu prema Poljskoj. Ivar Mai, savetnik za masovne evakuacije u estonskoj službi spašavanja, upozorio je da je potrebno uzeti u obzir rizik od Suvaljskog koridora i mogućnost da Rusija pokuša da odsseče Baltik od kopnene veze sa NATO-om.

Estonija planira privremeni smeštaj oko deset odsto stanovništva, dok bi se mnogi sklonili kod rodbine. U Narvi, gradu sa oko 50.000 stanovnika, gde većinu čine ruskojezični građani, moguće je da se evakuiše do dve trećine stanovništva, uz pomoć države za najmanje polovinu njih. Letonija procenjuje da bi trećina od njenog 1,9 miliona stanovnika mogla napustiti svoje domove u slučaju krize. "Planiraš sve scenarije", zaključio je Ivars Nakurts, zamenik direktora letonske vatrogasne i spasilačke službe.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI