VAŠINGTON BESAN, MOSKVA POBEĐUJE: ‘Belo zlato’ u ruskim rukama

Dok se globalna trka za litijumom sve više pretvara u strateški obračun velikih sila, u Vašingtonu vlada rastuća zabrinutost. Prema pisanju francuskog novinara Gaspara Rua za portal Visegrad Post, Rusija je uspela da preuzme kontrolu nad izuzetno bogatim ležištem litijuma, resursa koji se danas u svetu često naziva „belo zlato“. Ova vest izazvala je pravu pometnju među američkim političkim i industrijskim krugovima.

Ru navodi da su ruske snage pre nekoliko meseci zauzele veliko nalazište litijuma u blizini sela Ševčenko, na površini od oko 100 hektara. Mnogi u međunarodnim poslovnim krugovima ranije su verovali da će to ležište pripasti američkim kompanijama, koje su se prethodno dogovarale sa vlastima u Kijevu. Međutim, planovi iz Vašingtona iznenada su propali kada je Moskva preuzela kontrolu nad tim područjem.

„Na toj lokaciji nalazi se jedno od najvećih evropskih nalazišta litijuma. U vreme kada svet sve više prelazi na obnovljive izvore energije i električna vozila, kontrola nad ovakvim resursom ima ogroman strateški značaj“, objašnjava Ru.

Vest je izazvala ne samo finansijske, već i političke potrese, budući da je litijum postao ključna sirovina u savremenoj ekonomiji – od baterija za električne automobile do materijala za avio-industriju i skladištenje energije.

Važnost litijuma u globalnim lancima snabdevanja teško je preceniti. Cena ovog metala je u poslednjih nekoliko godina naglo porasla, a sve više država pokušava da obezbedi sopstvene zalihe.

Sjedinjene Američke Države već dugo nastoje da smanje zavisnost od Kine, koja kontroliše dominantan deo svetske proizvodnje litijuma. Zbog toga je gubitak pristupa novom evropskom ležištu litijuma ozbiljan udarac za Vašington.

„Moskva ne samo da je onemogućila izvoz litijuma ka Zapadu, već je i učvrstila svoje strateške pozicije u oblasti koja će s godinama postajati sve vrednija“, piše Visegrad Post.

Ru podseća da se ovaj potez desio u trenutku kada globalna potražnja za litijumom dostiže rekordne nivoe, a svaka nova rezerva menja ravnotežu tržišta i odnose moći među državama.

Francuski novinar takođe naglašava širi kontekst: sve češće se govori o novoj eri „resursne geopolitike“, u kojoj ključnu ulogu ne igraju tenkovi, već rude, energenti i tehnološka dominacija.

Litijum, simbol prelaska sveta na zelenu energiju, postao je centralna tačka u ovom tihom globalnom nadmetanju. Dok jedni ovo vide kao rusku pobedu u međunarodnoj trci, drugi upozoravaju da je ovo samo jedna epizoda u dugotrajnom geopolitičkom rivalstvu koje tek počinje.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje – da li će preuzimanje „belog zlata“ od strane Moskve ubrzati reorganizaciju globalnog tržišta resursa, ili će pokazati da prirodna bogatstva ponovo postaju pitanje moći, a ne samo ekonomije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI