TAJNI RUSKI DOSIJEI ŠOKIRALI EVROPU: 32 potencijalne mete pod nuklearnom pretnjom!

Strah od bezbednosnih pretnji u evropskim prestonicama ponovo raste. U javnost su procureli navodi o tajnim vojnim dokumentima iz Rusije, koji, prema izveštajima Fajnenšel tajmsa, sadrže listu od čak 32 moguće mete širom Evrope. U slučaju ozbiljnog sukoba, ove lokacije mogle bi biti meta projektila sposobnih da nose nuklearno oružje.

Posebnu pažnju izazvale su tri lokacije u Velikoj Britaniji. Prva je brodogradilište Kraljevske mornarice za podmornice u Barou-in-Fernesu u Kambriji, druga je neimenovano industrijsko postrojenje u blizini Hala u Jorkširu, dok se treća, zasad neotkrivena meta, navodno nalazi u Edinburgu.

Prema istom izvoru, ruska Severna flota u hipotetičnom scenariju imala bi zadatak da pogodi objekte odbrambene industrije u Velikoj Britaniji, ali i u Norveškoj i Estoniji.

Ovi podaci deo su serije od 29 tajnih vojnih dokumenata koji, kako navodi britanski list, datiraju iz perioda pre 2022. godine. Mape i planovi namenjeni su ruskim oficirima i detaljno prikazuju moguće vojne ciljeve u slučaju šireg oružanog sukoba.

U dokumentima se pominju i druge zemlje, od Rumunije, Bugarske i Turske, do država izvan Evrope, poput Irana, Japana i Kine.

Iz Moskve ovakvi izveštaji nisu komentarisani, ali je poznato da je Rusija u poslednjih nekoliko godina povećala vojnu spremnost, testirala i rasporedila nove kapacitete i privremeno obustavila učešće u pojedinim sporazumima o kontroli naoružanja.

Posebno je odjeknula odluka o stacioniranju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji – prvi put od kraja Sovjetskog Saveza da se takvo naoružanje nalazi van teritorije Rusije. Za mnoge analitičare, to je bio simbolični, ali snažan signal o promenama u bezbednosnoj arhitekturi Evrope.

Stručnjaci s obe strane Atlantika ipak upozoravaju da scenario nuklearnog sukoba ostaje malo verovatan. Uprkos napetostima, Moskva i Vašington su više puta poručivali da su spremni na dijalog o ograničenju strateškog oružja.

U tom kontekstu, pozdravljene su i nedavne izjave Donalda Trampa, koji je ocenio da bi produženje važećeg sporazuma o smanjenju nuklearnog arsenala, poznatog kao Novi START, „bila dobra ideja“. Kremlj je na to reagovao oprezno, ali s dozom optimizma, a portparol Dmitrij Peskov naveo je da Trampova izjava „daje osnovu za nadu“.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je upozorio da bi istek tog sporazuma bio destabilizujući i mogao da podstakne širenje nuklearnih arsenala. Istovremeno, dodao je da je Rusija spremna da poštuje ograničenja sporazuma još godinu dana, ukoliko i SAD učine isto.

Sve ovo pokazuje složenu igru signala, dokumenata i izjava u kojoj svaki potez ili šapat može imati težinu veću od konkretnih vojnih akcija. Autentičnost procurenih mapa i dokumenata i dalje je nejasna, ali sama činjenica da se o njima govori naglašava koliko je Evropa danas osetljivo i potencijalno rizično područje, gde i najmanji detalj može uzdrmati ceo kontinent.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI