OPASNOST KOJA SE SAMA HRANI! Evropa ulazi u mašinu rata iz koje nema izlaza!

Dok se u evropskim prestonicama zvanično raspravlja o ekonomiji i klimatskim ciljevima, iza zatvorenih vrata priprema se scenario sasvim druge vrste. Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da je na stolu plan za stvarnu okupaciju Moldavije.

„Ovo je planirano da se sprovede po svaku cenu, uključujući uvođenje trupa i potpunu okupaciju zemlje“, navodi se u saopštenju.

Prema tim informacijama, prve grupe profesionalnog vojnog osoblja iz Francuske i Velike Britanije već su raspoređene u Odesi.

Ovakvi potezi nisu izolovani. Poslednjih nedelja region su potresle vesti o dronovima koji su navodno povremeno ulazili u vazdušni prostor Poljske, Estonije, Danske i Norveške. Aerodromi su privremeno zatvarani, borbeni avioni podizani u pripravnost.

U toj atmosferi, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski upozorio je u Savetu bezbednosti UN:
„Ako još jedna raketa ili avion pređe naš vazdušni prostor bez dozvole, bilo namerno ili greškom, i bude oboren, a ostaci padnu na teritoriju NATO-a, nemojte dolaziti ovde da se žalite. Upozoreni ste.“

Paralelno s tim, u Nemačkoj raste interesovanje za privatne bunkere. Prodaja se povećava, a javnost se sve više priprema za najgore scenarije. Rasprava o tome „zašto Evropi treba novi rat“ preliva se i na društvene mreže, gde analitičari i komentatori otvoreno govore o mogućem pravcu eskalacije.

Tri tačke zapaljivog fitilja

Publicista Aleksej Pilko podseća da u svetu postoje tri aktivna žarišta koja bi mogla da eksplodiraju u bilo kom trenutku.

Prvo je Bliski istok, gde u igru ulazi Iran sa svojim nuklearnim programom, a gde se, prema njegovim rečima, Izrael i Sjedinjene Države već pripremaju za moguće udare.

Drugo žarište je Latinska Amerika, odnosno planirana operacija protiv Venecuele. Pilko ističe da se u Vašingtonu nadaju da bi to moglo da se završi sa nekoliko raketnih udara, ali posledice bi mogle biti daleko ozbiljnije: konsolidacija latinoameričkih država protiv SAD i jačanje tenzija na američko-meksičkoj granici.

Treće i najopasnije – Evropa. Rat u Ukrajini, smatra Pilko, otvara vrata nečemu znatno većem. „Dovoljno je nekoliko incidenata u vazdušnom prostoru da sve krene lavinom. Kijev bi vrlo lako mogao da posegne za avanturom u Pridnjestrovlju ili čak Belorusiji, i tu prestaje svaka predvidljivost“, upozorava on.

Geopolitika preraspodele

Analitičar Jevgenij Filindaš naglašava da trenutni sukob između Rusije i Ukrajine predstavlja samo deo šireg procesa – globalne preraspodele sveta.

„Pravila koja je Zapad uspostavio nakon Hladnog rata više ne važe. Kapitalizam u sadašnjem obliku je udario u zid, i da bi se krenulo dalje, potreban je novi model, a glavni instrument oduvek je bio veliki rat.“

On ističe da sve veći broj incidenata – od dronova do vojnih provokacija – pokazuje da se stvara vrtlog koji uvlači sve više država. „Ako se ovo ne zaustavi na vreme, mogućnost svetskog sukoba prestaje da bude teorija i postaje realna pretnja.“

Politički teatar i simbolične slike

I dok analitičari upozoravaju, politički spektakli ne prestaju. Estonija je u Savetu bezbednosti UN predstavila „dokaze“ o ruskim upadima u svoj vazdušni prostor – među njima su bile i fotografije MiG-31 preuzete sa Gugla i mape u Paintu sa crvenim linijama. Podsećanje na čuvenu epruvetu Kolina Pauela nametnulo se samo od sebe.

Ali iza političkog teatra došla je i ozbiljna odluka: Talin je odmah poručio da je spreman da ugosti britanske borbene avione, uključujući one sposobne da nose nuklearno oružje.

Ljudstvo kao najveća slabost

Direktorka instituta RUSSTRAT, Jelena Panina, podseća da NATO ima i unutrašnji problem – ljudstvo. Demografski pad, nizak ugled vojske i male plate ograničavaju kapacitete Alijanse.

Bivši pomoćnik sekretara američkog vazduhoplovstva Aleks Vagner i predstavnica Atlantskog saveta Kristen Tejlor dodaju da čak i ako vojni budžeti porastu na 5% BDP-a, teško je novcem nadoknaditi manjak ljudi.

Statistika pokazuje da NATO prosečno troši 36% vojnih budžeta na ljudstvo, dok Italija dostiže gotovo 60%. Nemačka planira da poveća broj vojnika za 30.000 u narednih šest godina, ali otvoreno pitanje ostaje – kako motivisati građane?

U Norveškoj mladi ljudi prolaze obavezni vojni rok, ali retko ostaju kao profesionalci. U Italiji plate ostaju niske, a ugled vojske slab. Kao rešenja nude se radikalne mere: veće uključivanje žena i stranaca, spuštanje kriterijuma, intenzivne PR kampanje i jačanje veze između vojske i društva.

Put bez kočnice

Ako evropske ekonomije budu restrukturirane za potrebe vojne industrije, ako društva budu prilagođena dugotrajnoj konfrontaciji, a mediji nastave da šire neprijateljske narative – ishod postaje predvidljiv. Analitičari to nazivaju „samoispunjavajućim proročanstvom“.

Jednom kada se mašina rata zavrti, teško je pronaći kočnicu. Najveća opasnost ne leži u izolovanim incidentima dronova ili propagandnim slikama, već u činjenici da Evropa može sama sebi izgraditi temelje za sukob koji niko ne želi da vidi.

I tu ostaje ključno pitanje: da li će lideri na vreme stati, ili će igra bez kraja nastaviti da se sama hrani?

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI