NATO U OZBILJNOM PROBLEMU, OTKRIVENA JE NJIHOVA "AHILOVA PETA": Raketama od 400.000 dolara gađaju pretnju od šperploče!

NATO članica oborila je tri (navodno ruska) drona koja su u sredu ušla u poljski vazdušni prostor, što je prvi put u istoriji zapadne vojne alijanse da su se njeni avioni suočili sa potencijalnim pretnjama u savezničkom vazdušnom prostoru, rekao je zvaničnik za "Military Times".

Upad izazvao je "višeslojni odgovor" NATO saveznika, koji su stavili nemačke rakete Patriot u Poljsku u stanje pripravnosti i lansirali italijanski avion za rano upozoravanje, prema rečima visokog zvaničnika odbrane.

Međutim, postoji još jedna zanimljiva informacija koju je objavio Defense News - visoki vojni zvaničnik je navodno rekao da se još osam dronova srušilo samostalno nakon ulaska u poljski vazdušni prostor, što znači da njihovo obaranje nije rezultat delovanja odbrambenih snaga NATO-a.

Doduše, ovo ne razjašnjava šta se dogodilo sa ostalih osam dronova, budući da se tvrdi da ih je ukupno bilo 19, ali je i dalje u potpunosti u skladu sa procenama medija Politiko i Njuzvika, koji su u četvrtak i petak pisali "o veoma ograničenim mogućnostima odbrane NATO-a".

Politiko tako zaključuje da NATO nije spreman da se odupre napadima dronova jer saveznici jednostavno nemaju na raspolaganju isplative kontramere za suočavanje sa jeftinim dronovima napravljenim od drveta i pene, dok Njuzvik takođe daje procenu da NATO nije spreman za masovne napade dronovima i da se alijansa suočava sa hitnim i neprijatnim pitanjem "koliko dobro može da presretne mnogo veći ruski napad dronovima ili raketama".

Rakete od 400.000 dolara za dron od 10.000 dolara

Ulrike Franke iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) kaže da je veoma dobro što je Poljska otkrila i oborila dronove, ali činjenica je da je akcija NATO-a bila daleko manje efikasna od uobičajenog odgovora Ukrajine na takve i daleko masovnije napade. Dok je NATO oborio tri drona, Kijev obično tvrdi da ima stopu presretanja od 80 do 90 procenata, uprkos daleko snažnijim napadima.

Franke ističe da postoji neslaganje između jeftine ruske opreme i skupog vojnog odgovora NATO-a.

„Šta ćemo da radimo, da svaki put šaljemo F-16 i F-35? To nije održivo. Moramo se bolje opremiti sistemima protiv dronova“, upozorila je, piše Politiko.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da su tokom incidenta sa dronovima bili uključeni poljski F-16, holandski F-35, italijanski AWACS, a takođe i izuzetno skupi nemački sistem protivvazdušne odbrane Patriot, kako je objavio Kijevski independent.

Reč je o opremi vrednoj milijarde dolara za suprotstavljanje jeftinim dronovima čija se proizvodnja procenjuje na samo 10.000 dolara. Ili, kako je istakao Kijevski independent, za obaranje dronova od šperploče i pene, vrednih 10.000 dolara, korišćene su rakete koje koštaju oko 400.000 dolara svaka.

Protivvazdušna odbrana se odavno ističe kao jedan od glavnih nedostataka u sposobnostima zemalja članica NATO-a. Evropska unija takođe podstiče svoje članice da potroše deo SAFE kredita od 150 milijardi evra na protivvazdušnu odbranu. Ali veliki deo tog novca ide na veoma skupo oružje. Sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naglasio da američki Patriot i francusko-italijanski sistemi protivvazdušne odbrane SAMP/T, od kojih svaki košta stotine miliona dolara, nisu razumna opcija protiv jeftinih ruskih kamikaza dronova.

Ukrajinsko rešenje

Ukrajina ne koristi takvu opremu za suzbijanje talasa ruskih dronova, kojih može biti stotine u roju na noćnom nebu. Umesto toga, razvila je sopstvene veoma jeftine dronove presretače kako bi se suprotstavila ovim ruskim pretnjama.

Sada je to pitanje pokrenuto u četvrtak tokom brifinga generalnog sekretara NATO-a i ambasadora EU u Briselu. Zaključak je bio da vojske članica NATO-a neće moći redovno da koriste F-35 za presretanje takvih pretnji.

„Rute je sam to zaključio i niko nije prigovorio“, otkrio je jedan diplomata.

NATO se suočava sa dva glavna izazova kada je u pitanju odbrana od dronova, kaže Ulrike Franke. Prvi je da nijedan sistem neće moći da odbije sve pretnje. „Po definiciji, biće nam potrebna slojevita odbrana, sa elektronskim i kinetičkim protivmerama.“ Još jedan problem je koliko se brzo tehnologija razvija – i Ukrajina i Rusija stalno prilagođavaju svoje ofanzivne i odbrambene dronove.

To je ukrajinski pristup – koriste elektronske protivmere, kao i hiljade dronova presretača mesečno. Ukrajina se može suočiti sa stotinama dronova noću, a oni unište veliku većinu njih. Za evropske vojske to bi zahtevalo promenu tradicionalnih obrazaca nabavke malih serija skupog oružja.

"Hitan zadatak"

NATO, kako piše Njuzvik (Newsweek), suočava se sa hitnim zadatkom – kako uništiti mnogo dronova odjednom bez upotrebe skupih raketa protivvazdušne odbrane, koje mogu koštati milione dolara po komadu.

Andrijus Kubilijus, evropski komesar za odbranu, rekao je u sredu, nakon što su dronovi pogodili Poljsku, da „hitno moramo da rasporedimo“ „zid dronova“ preko „celog istočnog krila EU“. Ideja o zidu dronova u suštini se odnosi na gore pomenutu slojevitu odbranu, od dronova presretača do topova i raketa, plus elektronsko ratovanje i pokušaje ometanja dolazećih dronova. Ideja je da bi svaki sloj odbrane pokušao da eliminiše dolazeću pretnju.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI