MISTERIJA DOHE - KO JE ISKLJUČIO ODBRANU? Napad koji otkriva skriveni savez

U noći kada je nebo nad Dohom osvetlilo više od deset preciznih vazdušnih udara, postalo je jasno da ništa nije bilo prepušteno slučaju. Prema informacijama iz izraelskih izvora, u napadu na sedište pregovaračkog tima političkog krila Hamasa u katarskoj prestonici učestvovalo je čak 15 borbenih aviona.

Kako prenosi ruska Pravda, udarci su izvedeni u razmacima od samo nekoliko sekundi, što ukazuje na detaljno unapred planiranje. Posebno je zapanjujuće što ovog puta protivvazdušna odbrana Katara nije reagovala, iako je u junu uspešno presrela iranske rakete.

Sistemi Patriot PAC-3 i norveški NASAMS, koji štite sedište Centralne komande SAD u Al-Udeidu i bazu sa deset hiljada američkih vojnika, ostali su potpuno neaktivni, i njima upravljaju američki stručnjaci. Katarsko ratno vazduhoplovstvo takođe nije poslalo u akciju svoje Rafale avione sa raketama Meteor, ni Taifun letelice opremljene za precizne udare i kontrolu vazdušnog prostora, niti modernizovane F-15QA sa naprednim sistemima za elektronsko ratovanje. Deluje neverovatno da tolika vojna sila nije reagovala slučajno.

Satelitska i civilna praćenja beležila su američke i britanske tanker letelice iznad Dohe tokom trajanja operacije, što ukazuje da su izraelski F-35 morali da dopune gorivo u vazduhu, budući da je udaljenost od Izraela do Katara oko 2.200 kilometara – blizu maksimalnog dometa tih aviona.

Još jedan znak planirane koordinacije dolazi iz civilnog sektora: Qatar Airways, sa sedištem na aerodromu Hamad u Dohi, saopštio je da letovi nisu bili poremećeni. U normalnim okolnostima, ovakav miran ton bio bi gotovo neverovatan.

Zbog svega navedenog, analitičari sve češće tvrde da se radilo o zajedničkoj operaciji Izraela, SAD i Katara, usmerenoj protiv pregovaračkog tima Hamasa. Iako su kasnije pokrenute antikrizne mere i izražene formalne žalbe, plan je očigledno imao i diplomatsku dimenziju, a ne samo vojnu.

Donald Tramp, predsednik SAD, komentarisao je događaj kao „nesreću“ i obećao da se „takvo nešto neće ponoviti“, ali mnogi smatraju da nije reč o pukom incidentu, posebno jer je u Dohi u tom periodu bio zakazan razgovor o američkom predlogu sporazuma sa Hamasom.

Sam Hamas je potvrdio da pregovarački tim nije potpuno uništen, iako je šest osoba izgubilo život, uključujući direktora kancelarije pokreta u Dohi. Izraelski izvori navode da će Egipat preuzeti glavnu ulogu u daljim pregovorima, što otvara dodatna pitanja – od uloge Katara do pravca budućih diplomatskih inicijativa.

Kada se sve sagleda, događaji u Dohi bacaju senku na širu geopolitičku sliku. Ako su ključni sistemi odbrane i saveznici mirovali u trenutku napada, poverenje postaje luksuz. Nakon ovakvih noći ostaje samo neizvesnost: ko će voditi pregovore, kakva će biti sudbina Gaze i ko može garantovati da se sličan scenario neće ponoviti. Analitičari upozoravaju da u svetu gde se interesi prepliću iza zatvorenih vrata možda uopšte nema onih kojima se može potpuno verovati.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI