ŠTA ZNAČI PUTINOVA TAKTIKA "REZANJE SALAME"? Najopasniji test za NATO od 1945.

Ruski napadi dronovima na Poljsku predstavljaju i test i upozorenje — a način na koji će Evropa i NATO odgovoriti mogao bi imati ključni značaj za bezbednost čitavog kontinenta, piše analitičar Sky Newsa Dominik Vaghorn.

Kremlj već duže vreme vodi politiku poznatu kao „rezanje salame“: sistem malih, postupnih i naizgled izolovanih poteza koji sami za sebe ne deluju dovoljno provokativno da izazovu odlučan odgovor Zapada, ali koji vremenom dovode do velikih geopolitičkih promena.

Poslednjih nedelja Moskva je postepeno podizala ulog. Pojedinačni incidenti uključivali su napade u Kijevu usmerene na britanski savet i jednu instituciju EU, te ometanje GPS signala kod aviona visokog evropskog zvaničnika. Svaki takav događaj izazvao je pre svega retoričke osude, ali bez odlučnih kontra-mera, što je Rusiju ohrabrilo da pomeri granice i preduzme nove korake.

Vaghorn podseća na 2014. godinu, kada je Putin primenio sličnu taktiku prilikom zauzimanja Krima — upotrebom „malih zelenih ljudi“ i dvosmislenih vojnih i diplomatskih postupaka brzo je osigurao kontrolu nad poluostrvom, dok je spora i neodlučna reakcija Zapada olakšala taj ishod.

Ovog puta, tvrdi analitičar, ruski lider je posegao za „većim komadom salame“ — serijom dron napada na teritoriju Poljske. Dronovi koji su srušeni na poljskoj teritoriji, među kojima je i jedan pronađen na polju blizu Mniškova na istoku zemlje, nisu samo provokacija: to je direktno ispitivanje spremnosti NATO-a da aktivira Član 5 — princip kolektivne odbrane.

Moskva je napala članicu Alijanse, a saveznici smatraju da je napad nameran. Ključno pitanje sada glasi: hoće li NATO zaista pozvati na mehanizam „jedan za sve“ i odgovoriti vojno? Mnogi smatraju da je to malo verovatno. Nedostatak konkretnog odgovora ostavio bi utisak slabosti i dao Putinu dodatni podstrek da planira dalje poteze.

Uobičajeni odgovor Zapada — pretnje novim sankcijama — verovatno će se ponoviti, ali istorija pokazuje da one nisu zaustavile rusku invaziju niti primorale Kremlj na povlačenje. Vaghorn podvlači da bi jedine mere koje su zaista mogle ozbiljno pogoditi Moskvu bile one koje, do sada, američki predsednik dosledno odbija da odobri — prvenstveno široke sankcije koje ciljaju trgovinu ruskom naftom.

Pored testa granica, ruski napadi imaju i jasnu poruku-UPOZORENJE: da li Zapad želi dublje da se uključi u ovaj rat — što bi potencijalno značilo i slanje sopstvenih trupa u Ukrajinu nakon eventualnog prekida vatre? Ako dron napadi već izazivaju ovakve probleme u odbrani i dokazivanju odgovornosti, šta bi se dogodilo ukoliko Kremlj počne da upotrebljava sofisticirane hibridne metode — dvosmislene, teško dokazive napade koji bi znatno otežali kolektivni odgovor Alijanse?

Kremlj, poručuje Vaghorn, jasno šalje: razmislite pre nego što preduzmete korake koji bi vodili ka većem vojnom angažmanu. Kako zapadni saveznici odgovore na ovaj izazov — odlučno ili oprezno — mogao bi oblikovati budući kurs bezbednosti u Evropi.

(Skaj njuz, Indeks)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI