PUTIN MOTRI KAO JASTREB NA RASTUĆU PRETNJU NATO-a Inicijalna kapisla samo što nije pukla, sused Srbije NIJE izuzetak!

- U skladu sa odlukama donetim u Alijansi, trenutno se radi na povećanju broja bataljonskih taktičkih grupa na nivo brigade u svim zemljama-članicama bloka duž takozvanog istočnog krila. Bugarska u tom smislu nije izuzetak. To smatramo ispoljavanjem agresivnosti. Mi, sa svoje strane, znamo za ove provokativne pripreme, procenjujemo sa tim povezane rizike i pretnje po bezbednost Rusije, uzimamo to u obzir u našem vojnom planiranju i, ukoliko je potrebno, preduzimamo odgovarajuće kompenzacione kontramere - objasnio je sagovornik agencije.

Vladislav Maslenjikov je primetio da austrijsko društvo postaje žrtva histerije koja se širi Evropom o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije, ali iz objektivnih razloga jedini izvor pretnje za Austriju može biti NATO blok, a ne Rusija.

Printscreen

Izmišljena pretnja

- U evropskim zemljama se raspiruje histerija oko izmišljene pretnje koja navodno dolazi iz Rusije. Sada je među evropskim političarima moderno da se govori o potrebi pripreme za oružani sukob sa našom zemljom. Generalni sekretar NATO-a, na primer, plaši Evropljane govoreći da bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina. Navodno, treba se pripremiti. Očigledno je da i austrijsko društvo postaje žrtva takvih insinuacija. I to uprkos činjenici da Austriji ništa i niko ne preti. Ako se pogleda mapa, ova zemlja se nalazi u srcu Evrope, okružena gotovo sa svih strana zemljama-članicama agresivnog severnoatlantskog bloka. Čak i hipotetički pretpostavljajući da neko odluči da napadne Austriju, biće nemoguće to učiniti bez prolaska kroz zemlje NATO-a. Dakle, samo one mogu da prete Austriji - ocenio je Maslenjikov.

Istovremeno je naglasio da neutralne države i danas mogu da postoje u Evropi, kao što je to bio slučaj i u drugim istorijskim periodima, uključujući oba svetska rata.

Ranije je austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger pozvala na održavanje javnih debata o odustajanju od neutralnosti i pristupanja zemlje NATO-u u svetlu izmenjene situacije u globalnoj bezbednosti i navodnih postupaka Rusije.

Vkontakte

Problemi za Švedsku i Finsku

Ulaskom u NATO, Finska i Švedska samo su dobile probleme, izgubile suverenitet u sprovođenju prioriteta spoljne politike i autoritet na svetskoj sceni, ali nisu stekle bezbednost, dodao je on.

- Pred našim očima je primer Švedske i Finske, koje su, umesto udobnog boravka u svakom pogledu u statusu neutralnih država, učlanjenjem u NATO, samo stekle glavobolju za sebe – one su momentalno postale države fronta. U skladu sa odlukama poslednjeg samita NATO-a, koji je održan u Hagu u junu, sada su obavezne da povećaju nivo vojnih rashoda na 5 odsto BDP-a, što je, s obzirom na teškoće u ekonomiji i probleme u socijalnoj sferi ovih zemalja, težak zadatak - napomenuo je diplomata.

Štaviše, Finska i Švedska su faktički izgubile suverenitet u pitanjima vojne izgradnje i sprovođenja prioriteta spoljne politike. Helsinki i Stokholm izgubili su autoritet u međunarodnoj zajednici; niko ih više ne doživljava kao nepristrasne posrednike i primorani su da bespogovorno sprovode odluke koje se odobravaju u sedištu alijanse, naglasio je Maslenjikov.

Umesto osiguravanja bezbednosti, politika Finske i Švedske gurnula je njihove države u ponor geopolitičke konfrontacije sa svim posledicama koje iz toga proizilaze, zaključio je on.

Rusija poslednjih godina primećuje neviđenu aktivnost NATO-a u blizini svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog nagomilavanja snaga Alijanse u Evropi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od politike militarizacije kontinenta.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI