KAKAV JE PUTINOV PLAN ZA TRAMPA: Dogovor koji će uzdrmati Zapad

Specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiven Vitkof, doputovao je u Moskvu s ciljem da pripremi teren za mogući samit između Donalda Trampa i Vladimira Putina, izveštava kolumnistkinja portala Pravda, Ljubov Stepušova.

Prema navodima ruskih zvaničnika, povod za Vitkofovu posetu jeste pokušaj pronalaženja alternativnog rešenja kako bi se izbegle nove trgovinske takse koje je američka administracija najavila za 8. avgust. Te tarife uključuju i visoke dažbine na ruski izvoz, uključujući naftu koju kupuju ruski partneri.

Kako je potvrdio pomoćnik predsednika Rusije, Jurij Ušakov, Moskva je pozitivno odgovorila na predlog Vašingtona da se organizuje samit na najvišem nivou. Lokacija sastanka je već dogovorena, ali javnost još nije upoznata sa detaljima.

Ušakov je istakao da bi do sastanka moglo doći tokom naredne nedelje, ali je dodao da je teško tačno proceniti koliko će trajati pripreme. Takođe je napomenuo da je Vitkof pomenuo i mogućnost trilateralnog sastanka između Putina, Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali da ruska strana taj predlog nije komentarisala.

Američki državni sekretar Mark Rubio naveo je da će tokom pregovora pitanje teritorijalnih sporova biti među glavnim temama. Prema informacijama koje prenosi Bloomberg, Tramp je već obavestio i Zelenskog i lidere Evropske unije o mogućnosti započinjanja mirovnih pregovora sa Rusijom, koji bi uključivali razgovore o razmeni teritorija.

Bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu, Džon Forman, izjavio je za Guardian da bi Moskva mogla iskoristiti samit kako bi ponudila rešenje koje bi bilo nepovoljno za Ukrajinu.

Sličnu procenu dao je i bivši britanski ambasador u Ukrajini Sajmon Smit, koji za Sky News navodi da Putin „igra na duge staze“, dok Tramp preferira brze i konkretne rezultate.

Istovremeno, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto smatra da bi dogovor između SAD i Rusije mogao biti ključan za završetak sukoba. Na društvenim mrežama je podelio da je razgovarao sa nekoliko učesnika nedavnog video-sastanka Trampa sa evropskim liderima, i da je tom prilikom potvrđen pozitivan ton u medijskim izveštajima.

Međutim, prema kolumni na portalu Pravda, i dalje nije jasno ko je inicirao samit – Moskva ili Vašington. Kremlj je, uz to, demantovao da je bilo kakav sastanak sa Zelenskim već dogovoren.

U ovom trenutku, direktan susret Putina i Trampa ocenjuje se kao potencijalno ključni korak u daljem razvoju situacije. Analitičari ističu da i dalje nema konkretnih uslova za brz završetak rata, ali se otvara prostor za kreiranje mape puta.

Jedna od najosetljivijih tema ostaje pitanje teritorijalnih ustupaka, koje, prema većini tumačenja, ne može biti rešeno bez direktnog učešća Ukrajine. Pravda spekuliše da bi Rusija mogla ponuditi privremeni prekid neprijateljstava kao deo diplomatske strategije, ali uz mogućnost da se to povuče ako pregovori ne donesu rezultate.

Kao ilustraciju, autor teksta podseća na pregovore između Izraela i Hamasa, koji su u više navrata dovodili do privremenih primirja, ali bez dugoročnog rešenja.

Još jedan važan aspekt koji se izdvaja jeste mogući pokušaj zaobilaženja Evropske unije u direktnim pregovorima, što se tumači kao način da se pregovarački proces pojednostavi.

Prema izvorima iz Moskve, Putin bi mogao predložiti SAD širi okvir saradnje – od obnove strateških sporazuma poput novog START ugovora, do potencijalnog novog dogovora o raketama srednjeg dometa. Pominje se i moguća saradnja u oblasti svemira, imajući u vidu nedavnu posetu direktora Roskosmosa NASA-i.

U članku se podseća da je upravo saradnja u svemiru, kroz program „Sojuz-Apollo“, doprinela smanjenju tenzija tokom Hladnog rata 1970-ih. Danas, kada NASA ima izazove u vezi sa budućnošću Međunarodne svemirske stanice, takva saradnja dobija na aktuelnosti.

Na kraju, rezultati najnovije ankete agencije Gallup pokazuju promenjenu atmosferu u Ukrajini. Dok je 2022. godine čak 73% građana podržavalo nastavak borbe do konačne pobede, sada 69% anketiranih smatra da bi Ukrajina trebalo da se okrene pregovorima. Ovakva promena javnog mnjenja mogla bi značajno uticati na političke odluke ukrajinskog rukovodstva u nastavku procesa.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI