Ruski predsednik Vladimir Putin je, prema izvorima britanske agencije Rojters, spreman da razmotri mogućnost okončanja sukoba u Ukrajini. Međutim, ovaj korak dolazi uz vrlo jasne i strogo definisane uslove. Naime, Kremlj ne traži samo kratkotrajno zatišje, već i strateške garancije koje bi obavezale vodeće zapadne sile. Centralna tačka ruskih zahteva jeste potpisana garancija da se NATO neće širiti ka istoku, što znači da Ukrajina, Gruzija, Moldavija i druge bivše sovjetske republike ne mogu postati članice ovog vojnog saveza.

Ovaj stav Rusije nije nov, ali je sada preciznije formulisano nego ikad pre. Kremlj zahteva konkretne garancije, koje bi bile potpisane i ovjerene, što dodatno naglašava ozbiljnost ruskih namera. Visoki ruski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, naglasio je da je Putin spreman na mir, ali ne po svaku cenu. Uz garancije o širenju NATO-a, Moskva očekuje i ukidanje dela sankcija, rešenje pitanja zamrznute ruske imovine na Zapadu, kao i jasno definisanu neutralnost Ukrajine.

Iako se iz Moskve šalje poruka o spremnosti na mir, postoje i druge strane priče. Jedan izvor je posebno istakao da Putin sve manje pokazuje spremnost na kompromis kada su u pitanju teritorije. U ovom kontekstu, fokus su četiri ukrajinska regiona na istoku, koje Rusija smatra delom svoje sfere uticaja. Fleksibilnost po ovom pitanju je svedena na minimum, što ukazuje na Rusku čvrstinu u sprovođenju svojih ciljeva.

S druge strane, iz Kijeva stiže odlučan odgovor: Ukrajina ne prihvata da Moskva odlučuje o njenoj budućnosti. Ulazak u NATO ostaje prioritet za ukrajinske vlasti, koje traže dodatne bezbednosne garancije od Zapada. To je ključno kako bi se obeshrabrile eventualne buduće ofanzive iz pravca istoka. Što se tiče same Alijanse, iz Brisela je više puta naglašeno da politika „otvorenih vrata“ neće biti promenjena pod pritiskom. Ipak, tišina na konkretno pitanje o mogućem formalnom odbacivanju članstva Ukrajine, Gruzije i Moldavije govori mnogo.

Situacija ukazuje na to da nijedna strana ne želi da izgubi lice. Rusija ne traži samo vojnu ili teritorijalnu prednost, već i političku potvrdu svog statusa. Ukrajina, s druge strane, ne želi da prepusti svoju budućnost pregovorima koji se vode van njenih granica. Dok svet iščekuje mogući pomak u diplomatskim kanalima, sve sugeriše da pravi dogovor, ukoliko dođe, neće biti rezultat spontane dobre volje, već pažljivo iznuđen kompromis. Do tada, šahovska partija između Moskve i Kijeva ostaje otvorena, sa nesigurnim ishodom.