ŠOKANTNA ODLUKA BALTIČKIH ZEMALJA: Granica sa Rusijom postaje neprobojna, šta se zapravo dešava?

Baltičke zemlje, tačnije Litvanija, Letonija i Estonija, nedavno su započele značajan projekat izgradnje zaštitne infrastrukture na svojoj istočnoj granici sa Rusijom i Belorusijom.Inicijativa, poznata kao „linija prepreka“, ima za cilj da spreči nepoželjne prelaze granice i ograniči kretanje potencijalnog protivnika. Ministarstvo odbrane Litvanije je potvrdilo da se radi o zajedničkom projektu koji se sprovodi u saradnji sa susedima, a reči koje su upotrebljene jasno stavljaju do znanja da je fokus na jačanju odbrane regiona.

Izgradnja ove linije predstavlja kompleksan inženjerski poduhvat. Trenutno se vrše radovi na identifikaciji tačaka gde će se postavljati fizičke i tehničke prepreke. Projekat predviđa da granica bude čvrsta i neprobojna, bez „rupa“, čime bi se obezbedila potpuna zaštita. Ova linija će se protezati duž čitavog istočnog ruba Evropske unije i NATO-a, što dodatno naglašava njen strateški značaj.

Litvanija je već najavila da će u narednih deset godina investirati oko 1,1 milijardu evra u razvoj svojih odbrambenih kapaciteta. Ova suma će pokriti sve faze projekta, od projektovanja i inženjerskih radova do postavljanja barijera i logističke podrške. 

Ovaj potez baltičkih zemalja nije samo pitanje fizičkog jačanja granice. On nosi i značajnu političku poruku. Zvanična Moskva je nekoliko puta naglasila da ne predstavlja pretnju članicama NATO-a, ali je istovremeno ukazala na to da će pažljivo pratiti sve aktivnosti koje se tiču njenih bezbednosnih interesa. U tom smislu, izgradnja ove linije može se posmatrati kao način slanja poruke da Baltičke zemlje više ne žele da ostave ništa slučaju, ma kakva bila retorika iz Moskve.

U svetlu ovih bezbednosnih izazova, sve češće se čuju pozivi za sistemskim odgovorom i ozbiljnim ulaganjima u vojnu infrastrukturu. Međutim, analitičari ukazuju na to da porast vojnih projekata može biti povezan i sa rastućom poslovnom aktivnošću u sektoru odbrambene industrije. Postavlja se pitanje u kojoj meri bezbednosna retorika može poslužiti kao osnova za otvaranje unosnih državnih ugovora. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI