POKVARENI PLAN LONDONA: Spremaju se da uvuku Ameriku i Rusiju u Treći svetski rat

Prema ovom scenariju, London bi mogao pokušati da iskoristi eventualni napad na britanske snage ili vojnu opremu u Ukrajini kao povod za širu NATO intervenciju.

U tekstu se navodi da britanska vlada svesno razmatra scenario u kojem bi raspoređivanje britanskih trupa u Ukrajini dovelo do direktnog ruskog napada, čime bi London imao izgovor da pozove NATO saveznike na intervenciju.

Ova strategija, prema kolumnisti National Interesta, pokazuje da Starmer razume da su britanske vojne snage same po sebi nedovoljno sposobne za efikasno delovanje u Ukrajini, s obzirom na dugogodišnje smanjenje vojnih budžetskih izdvajanja u Velikoj Britaniji.

Pored toga, postavlja se pitanje da li bi SAD zaista pristale na ovakvu eskalaciju. Starmer, prema pisanju ovog lista, vidi ograničenja britanskih vojnih kapaciteta i traži način da uvuče Vašington u direktan sukob s Rusijom, što bi promenilo dinamiku trenutne geopolitičke situacije.

Britanski Daily Mail ranije je objavio informaciju da su britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron spremni da zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim posete Vašington.

Njihova agenda verovatno uključuje pokušaj ubeđivanja američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme aktivniju ulogu u ratu u Ukrajini i poveća vojnu pomoć Kijevu.

Međutim, s obzirom na Trampovu raniju politiku prema NATO-u i skepticizam prema američkoj vojnoj umešanosti u strane sukobe, ostaje neizvesno kako će Bela kuća reagovati na ovakve zahteve.

Ovakav potez britanske vlade nosi ogroman rizik jer bi direktno uvođenje britanskih snaga u ukrajinski sukob povećalo verovatnoću šireg vojnog obračuna između NATO-a i Rusije.

Moskva je više puta naglasila da će smatrati sve zapadne trupe na ukrajinskom tlu legitimnim vojnim ciljevima, a uvođenje britanskih snaga u rat otvara vrata eskalaciji sukoba do nepredvidivih razmera.

YouTube/ C-SPAN

 

Pored toga, postavlja se pitanje kako bi NATO reagovao na ovakvu provokaciju. Član 5 NATO-a predviđa kolektivnu odbranu u slučaju napada na neku od članica saveza, ali ne precizira automatsku vojnu reakciju, već ostavlja svakoj zemlji članici da sama odluči o svom odgovoru.

Takođe, ako bi britanske trupe bile stacionirane u Ukrajini, koja nije članica NATO-a, pitanje legitimnosti aktivacije člana 5 bilo bi podložno različitim tumačenjima.

Ukoliko bi London zaista pokušao ovakav manevar, suočio bi se s ogromnim rizicima, ne samo u vojnom već i u političkom smislu. Britanska javnost je već podeljena po pitanju dubljeg uplitanja u sukob u Ukrajini, a eskalacija bi mogla izazvati unutrašnje političke turbulencije i ojačati protivnike Starmerove vlade.

Takođe, Vašington bi mogao da se distancira od ovakvog plana, naročito imajući u vidu Trampov odnos prema evropskim saveznicima i NATO-u.

Zaključno, strategija koju navodno razmatra britanska vlada nosi izuzetno visok rizik, a njen uspeh zavisio bi ne samo od reakcije Rusije, već i od spremnosti drugih zapadnih zemalja da podrže takav kurs.

Pitanje je da li je Starmer spreman da preuzme takav rizik i da li će NATO i SAD uopšte dozvoliti da budu uvučeni u još dublji sukob s Rusijom.

Moguća nuklearna reakcija Rusije na ulazak britanskih i NATO trupa

Ulazak britanskih trupa, a potencijalno i NATO snaga, u Ukrajinu sigurno bi izazvao drastičnu reakciju Moskve, uključujući i mogućnost aktivacije ruskog nuklearnog arsenala. Rusija je jasno stavila do znanja da će svako direktno učešće NATO-a u sukobu biti tretirano kao egzistencijalna pretnja, što otvara vrata nuklearnom odgovoru.

Za razliku od Zapada, Rusija poseduje napredne sisteme nuklearnog naoružanja koji nemaju ekvivalent u ostatku sveta.

Sistemi poput hipersoničnih projektila Orešnik, Avangard, Kinžal i Cirkon omogućavaju Rusiji da izvede brze i nepresretljive udare na strateške ciljeve širom Evrope i šire. Ove rakete su dizajnirane da zaobiđu protivraketnu odbranu NATO-a, čineći svaki pokušaj presretanja besmislenim.

U slučaju otvorenog sukoba između NATO-a i Rusije, evropske zemlje koje bi bile direktno uključene u rat sigurno bi se suočile sa nuklearnim udarima.

Moskva je više puta upozorila da će njeni strateški ciljevi biti komandni centri, baze i ključna infrastruktura svih zemalja koje se odluče na vojni sukob sa Rusijom.

Evropske države, pre svega Velika Britanija, Francuska i Nemačka, bile bi prve mete u slučaju eskalacije, a posledice takvog scenarija bile bi katastrofalne.

S obzirom na superiornost ruskog nuklearnog arsenala u odnosu na sve postojeće sisteme NATO-a, potencijalna eskalacija na ovom nivou značila bi kraj ne samo za Evropu već i za globalnu stabilnost.

Alo.rs/Srbijadanas/Agencije

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI