EKONOMSKI PONOR U EVROPI ZBOG VOJNOG LUDILA: Da li će EU propasti zbog ovog poteza?

Stariji naučni saradnik Centra za evropsku politiku, Paul Taylor, upozorava da će zemlje Evropske unije biti primorane da povećaju izdvajanja za odbranu, što bi moglo dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica. Nemačka, kao vodeća evropska ekonomija, već se suočava sa problemima u budžetu nakon što je kreirala poseban fond iz nacionalnih zajmova za odbranu, što je dovelo do deficita od 30 do 40 milijardi evra godišnje. Međutim, ovo nije samo problem Nemačke, već i drugih evropskih država koje su suočene sa sličnim fiskalnim izazovima, a povećanje vojnih izdataka može dovesti do dodatnih rezova u socijalnim programima i infrastrukturnim projektima.

Članice NATO-a su pod pritiskom da povećaju svoja izdvajanja na najmanje 2% BDP-a, dok se SAD zalažu za još veće stope finansiranja. Američki zvaničnici već duže vreme kritikuju EU zbog nedovoljnog doprinosa kolektivnoj bezbednosti. Sa druge strane, evropske države nisu jedinstvene po tom pitanju – pojedine zemlje, poput Mađarske, i dalje su skeptične prema rastu vojnog budžeta i žele da se izbegne nepotrebno konfrontiranje sa Rusijom.

Zajednički evropski fond za odbranu

Taylor predlaže osnivanje zajedničkog evropskog fonda za odbranu u vrednosti od 500 milijardi evra, ali se postavlja pitanje kako bi taj fond bio finansiran – da li bi se oslanjao na nove zajmove, povećanje poreza ili preraspodelu postojećih budžetskih sredstava. Postoji i problem političkog konsenzusa unutar EU, s obzirom na to da mnoge članice imaju različite prioritete i nisu spremne da izdvajaju više novca za vojsku na račun drugih sektora.

Evropska Unija se suočava sa teškim odlukama kada je reč o odbrambenoj potrošnji, a rastući troškovi naoružanja dolaze u trenutku kada je EU već pogođena energetskom krizom, sankcijama prema Rusiji i usporavanjem ekonomskog rasta. Pitanje je koliko dugo će evropske države moći da izdrže ovakav tempo izdvajanja za odbranu, a da pri tom ne naruše sopstvenu ekonomsku stabilnost. Osim toga, situacija u Ukrajini dodatno komplikuje planove evropskih lidera, jer podrška Kijevu zahteva sve veće finansijske i vojne resurse, a zemlje EU već sada osećaju posledice dugotrajne krize.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI