U RANU ZORU IZ GROBOVA VADILI POKOJNIKE Milica iz Loznice posvedočila kako je iskopala rođenog sina
EPA/VALDRIN XHEMAJ

"Otkopavanje" se posebno uobičavalo kad umre mlada osoba, devojka ili mladić. Četrdesetog dana posle pogreba, rodbina pokojnika bi došla na groblje, otkopala bi grob i izvadila kovčeg. Obavljali su to u doba kada se Sunce rađa. Uspravili bi kovčeg ili sanduk, skidali poklopac i belom maramom prebrisali lice pokojnika. Potom bi mu lice okrenuli prema Suncu da ga obasjaju sunčevi zraci. Pošto bi Sunce "primilo" pokojnika, ponovo bi ga pokopali i tog dana bi porodica priredila sve pogrebne obrede kao da je prvi put sahranjen. On se odvija u najužem porodičnom krugu i zato se o njemu u javnosti veoma malo zna.

Koliko se zna, poslednji ritual ovakvog posvećenja Suncu, s ciljem da se pokojniku obezbedi večni život na onom svetu, obavljen je devedesetih godina prošlog veka u selu Debeli Lug. Ovakvi običaji nisu strani ostatku sveta. U Rumuniji npr. pokojnici se otkopavaju nakon sedme godine, na Madagaskaru svake godine, ovakvih običaja ima i u Indoneziji.

Da ga Sunce još jednom ogreje

Tokom svojih terenskih istraživanja etnolog Aleksandar Repedžić imao je priliku da upozna Milicu Kušljić koja živi danas sama u porodičnoj kući, a koja je otkopala svog sina devedesetih godina 20. veka.

Milica koja je krhkog zdravlja danas živi sama pošto joj je i muž preminuo. U sobičku gde provodi vreme na zidovima se nalaze slike njenog pokojnog sina: fotografije iz njegovog života i – fotografije sa njegove sahrane. U njenoj kući mogu se opipati tuga i bol. Milica je jedan od retkih žena koja je "otkopala" svog sina da ga sunce dva puta obasja.

Milica, koja je poreklom iz Loznice, čula je od svojih da su nekada otkopavali pokojnike i ona je to isto učinila za svog sina. Njen sin umro je u ranim dvadesetim godinama i tada je imao verenicu. Dok je bio u vojsci, hitno je prebačen u Klinički centar Beograd i ubrzo nakon toga je preminuo, od galopirajuće leukemije.

Kada je preminuo, Milica je od kliničkog centra vezala crveni konac i nastavljala ga je putem, pošto Vlasi veruju da duša dolazi kući putem crvenog konca i da jedino tako može pronaći put do kuće. Pripremila je i rajsku sveću, pošto se onaj svet zamišlja kao hlad, bez vode, svetla i sve što se nameni na ovom svetu dočekaće pokojnika i na onom.

Zbog velike žalosti za izgubljenim sinom Milica je tokom četrdesetodnevnog pomena ranom zorom otkopala svog sina da ga sunce još jednom ogreje. Veruje se da će tim činom otići pravo u Raj.

Milica je imala i Ve-Ha-Es kasete sa sahrane svog sina, ali su joj neke televizijske ekipe uzele na prevaru, pod izgovorom da će joj materijal vratiti, ali nikada joj nisu vraćene.

Milica i danas živi sama u selu Debeli lug, gde je posećuje ćerka. Živi od prodaje cveća koje gaji u svom dvorištu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading