Putinov naslednik je čovek za vanredne situacije, odrastao je u sibirskoj divljini, a u Srbiju je došao sa specijalnim zadatkom

Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu, koji je doputovao danas u Beograd nije samo general od kojeg drhti svet, već je on čovek brojnih talenata - gitarista, slikar, poliglota, kolekcionar, vatreni fudbalski i hokejaški navijač, čak i stručnjak za istoriju.

Rođen je u Čadanu u Narodnoj Republici Tuva 1955. godine, od oca pripadnika tuvanske manjine i majke Ruskinje, kao i da ima dve ćerke, Juliju i Kseniju.

Kad pritisnu državne brige i danas se povlači u rodni kraj. Tamo, u dalekoj tajgi na obalama sibirske reke nalazi duševni mir.

- U Sibiru je prošlo jedno od najboljih razdoblja mog života. Tamo sam odrastao, upoznao mnoge divne ljude o kojima mogu u nedogleda da pričam. Za mene, slika Sibira nije apstraktna, već ima ime i prezime. I danas sam zahvalan ljudima sa kojima me je sudbina spojila i od kojih sam puno naučio. Sibirci imaju poseban karakter, koji se ogleda u posebnom načinu života u teškim klimatskim uslovima, poseban odnos prema prirodi, sopstvenoj sudbini, tuzi i radostima. Kad razmišljam o tome šta je sibirski čovek, uvek se sećam jedne priče. Pre mnogo godina u jednom od gradova na Jeniseju pokazali su mi ostatke jedinog drvenog tankera, kako mi je rečeno, prvog na svetu za prevoz naftnih derivata po reci. Gradili su ga prognanici - oni koji su ovde služili kazne. Oni su učinili takvo čudo golim rukama. Da, ti ljudi nisu došli po svojoj slobodnoj volji, već su postali Sibirci. Neki od njih ostali su u Sibiru. Ostali ovde, odgajali djecu - objašnjava Šojgu.

Njegovo detinjstvo je, dodaje, bila beskrajna žeđ za avanturama.

- Da li vam je ikad palo na pamet da prelazite reku preko ledenih santi? Mi smo prešli. Preko Jeniseja. Ili da na minus četrdeset napolju odete u planine? Samo iz radoznalosti. Ili da jašete kamilu? Tokom prelaska preko reke pastiri su ostavili jedan broj deva da pasu na obali. Zar vam nije zanimljivo da naučite da jašete kamilu? Koji dečak će to odbiti? Tako smo iskoristili trenutak. U početku je bilo zastrašujuće. Jeste li videli kako se kamila diže? Diže se sa zadnjih nogu i oseća se kao da će vas baciti. Ali uspeli smo. Tako sam naučio da jašem deve, čak i bez sedla. I nakon petog razreda odveden sam u prvu arheološku ekspediciju. Ali to više nije bila dečja zabava - tamo sam naučio da radim, dobio sam ozbiljne žuljeve. Svi su popucali, a moji stariji drugovi su pomešali kiselu pavlaku sa solju i mazali mi dlanove. Strašno me bolelo. Ali, pomoglo je! Pokazalo se da ova smeša dezinfikuje, omekšava kožu i sprečava da se rane gnoje. Pismeni su bili momci.

U ruskom je narodu poznat kao guverner Moskovske oblasti, ranije član Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a kasnije u redovima Ujedinjene Rusije, omiljen "jer ima čvrstu ruku - dobro doziranu i nikad preteranu", kao i zbog sposobnosti da dobro upravlja najtežim situacijama.

Odmah po preuzimanju dužnosti ministra odbrane Šojgu je zaređao niz diplomatskih susreta od strateškog značaja.

Voli sprske ćevape

U julu ove godine održavalo se Međunarodno takmičenje u tenkovskom biatlonu nadomak Moskve, na kojem je učestvovao i tim tenkista iz Srbije. U sklopu takmičenja vojni kuvari su pokazali svoja umeća, a kod našeg štanda se zaustavio upravo Šojgu.

Naši srpski vojni kuvari predstavili u srpsku nacionalnu kuhinju, a ruski ministar odbrane se najviše zadržao na našem štandu.

Na trpezi su tada bile punjene paprike, bela čorba, salate, razni mezetluci, bureci, mesa sa roštilja, štrudle, slavski kolac i drugi gurmanluci. Ruski ministar se odlucio za srpsku pršutu, ražnjiće i ćevape, ali nije hteo da proba šljivovicu, jer, kako je rekao, više voli dunjevaču i pelinkovac.

Medu okupljenima su bili i studenti ruske Vojne akademije, koji uče srpski jezik i koji tokom Igara kao prevodioci pomažu srpskoj delegaciji, pa je Šojgu i njih "preslišao“.

- Kako se na srpskom kaže ''arbuz‘?" - pitao je u šali ministar jednu od studentkinja, ali je naš ambasador preduhitrio i rekao "lubenica".

Bavi se i sportom, i to kao član hokejaške ekipe CSKA, u takmičenju u kojem učestvuju veterani ovog sporta, poznati političari i juniori CSKA i Spartaka, a uz to je i predsednik Međunarodne sportske federacije vatrogasaca i spasilaca.

O privatnom životu malo se zna

O privatnom životu ruskog ministra se ne zna mnnogo, ipak, ruski mediji pišu da je on čovek brojnih talenata - gitarista, slikar, poliglota, kolekcionar, vatreni fudbalski i hokejaški navijač, čak i stručnjak za istoriju.

Kad se ne bavi gorućim pitanjima - borbe protiv takozvane Islamske države u Siriji, napetim odnosima s NATO savezom ili generalno politikom u zemlji, ruski ministar obrane Sergej Šojgu, čovek od poverenja ruskog predsednika Vladimira Putina, uživa u svojim hobijima.

Šojgu je inače najdugovečniji ruski funkcioner u post sovjetskoj eri, opušta se uz svoje brojne hobije. Izrazito, kažu ljudi koji su mu bliski, voli da slika.

Šojgu je i vatreni kolekcionar srednjevekovnog naoružanja, poput mačeva, samurajskih mačeva i bodeža. Stručnjak je za rusku istoriju, odnosno period istorije vezan za vladavinu Petra Velikog.