Više od svega želi jednog čoveka na čelu SAD!

Poznati zaplet: Vrhovni obaveštajni činovnici poslali su upozorenje zakonodavcima da Rusija želi da se umeša u predstojeće predsedničke izbore - i da je preferirani ishod za Kremlj - pobeda predsednika Donalda Trampa.

Ali, "Rašangejt 2" možda neće biti direktan nastavak za ruskog predsednika Vladimira Putina. Zašto bi Putin ponovo želeo da stavi prst na vagu američke demokratije? Za početak, nije jasno da je Trampovo predsedništvo bila dosledna spoljnopolitička pobeda Rusije.

Trampova administracija pružila je veliku pomoć Ukrajini koja je u ratu sa borcima koji podržavaju Rusiju. Vašington se sukobljava sa Moskvom u nizu spoljno-političkih kriza, od sukoba u Siriji do političkih previranja u Venecueli. A Tramp je povukao SAD iz Ugovora o nuklearnom oružju srednjeg dometa, što je potez koji je doveo do osuda Kremlja.

Rusija i dalje snosi posledice suočavanja sa Vašingtonom. Ministarstvo finansija pod Trampom je nastavilo da agresivno sankcioniše Rusiju zbog mešanja u izbore 2016. i prisvajanja Krima 2014. godine. A SAD su se pridružile svojim saveznicima u proterivanju desetina ruskih diplomata zbog navodnog trovanja bivšeg ruskog špijuna koji je živeo u Velikoj Britaniji.

Međutim, treba se setiti dve stvari. Rusija je 2016. godine morala da se suoči sa šansom da će Hilari Klinton ući u Belu kuću, a ne Donald Tramp - nešto što predstavlja veliku muku za Kremlj. I bez obzira na to koliko su loši odnosi Moskve i Vašingtona, Tramp je i dalje u dobrim odnosima sa Putinom.

Putinov animozitet prema Klintonovoj je dobro poznat još kada je 2011. godine, tadašnji premijer Putin okrivio SAD i tadašnju državnu sekretarku Klinton za podsticanje antivladinih protesta koji su usledili nakon optužbi za široku prevaru na parlamentarnim izborima.

Klintonova opšta bahatost prema Rusiji takođe je naljutila Kremlj. Tramp je, nasuprot tome, bio otvoreni obožavatelj Putina, čak je javno izrazio nadu na Tviteru da će vođa Kremlja postati njegov „novi najbolji prijatelj“.

Taj obrazac se nije promenio tokom Trampovog predsedavanja. Najbolji primer je kada je Tramp na samitu u Helsinkiju 2018. godine sugerisao da su Putinove izjave o izbornom uplitanju važnije od onih koje su iznele službe SAD.

- Imam veliko poverenje u svoje obaveštajne ljude, ali reći ću vam da je predsednik Putin danas bio izuzetno snažan i moćan u svom negiranju - rekao je Tramp tokom zajedničke konferencije za novinare sa Putinom.

I dok se američki političari svađaju, Putin je tokom svog predsedavanja stavio akcenat na izgradnju ličnih odnosa sa stranim državnicima, kao što je to slučaj sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i mnogim drugim svetskim liderima.

Govoreći prošle godine, direktor FBI-ja Kristofer Vrej je rekao da je ruski uticaj iz perioda kampanje 2016. "nastavio da se odvija prilično nesmetano kroz upotrebu društvenih medija, lažnih vesti, propagande, lažnih ličnosti i drugo štopotkopava veru Amerikanaca u demokratiju. To nije samo pretnja izbornom ciklusu, već je pretnja svih 365 dana u godini."

Trampov odgovor na istrage takođe ide u prilog Rusiji. Ali I sada ćemo verovatno moći da vidimo slične optužbe.

- Još paranoičnih poruka koje će se, na našu žalost, umnožavati kako se približavamo izborima - rekao je u četvrtak u konferencijskom razgovoru sa novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Naravno da ovo nema nikakve veze sa istinom.