Turci i džihadisti nadiru, francuske snage u rasulu i opkoljene! (VIDEO)

 

* Francuskim specijalnim snagama potrebna je hitna ruska vojna pomoć kako bi povukli svoje trupe iz severoistočne Sirije

* Ovo je rekao Emanuel Dupuj, predsednik Instituta za prosperitet i bezbednost u Evropi (IPSE) u intervjuu novinskoj agenciji "Sputnik" u subotu

* U svom dužem intervjuu za "Sputnik International", Dupuj je rekao da se vojna saradnja Rusije i Francuske može razviti kao rezultat okolnosti na severu Sirije

Novinar: Koji su stvarni razlozi za prisustvo francuskih specijalnih snaga u Siriji? Zar nije, između ostalog, da spreči ovo što se događa, naime, Turci napadaju kurdska uporišta u severnoj Siriji?

Emanuel Dupuj: Prisustvo francuskih specijalnih snaga nema nikakve veze s tim. Francuska ne priznaje tursku operaciju, koja dovodi u pitanje borbu protiv DAEŠA. Francuska vojska nije tu da se bori protiv Turske, ali je tu da iskoreni poslednje centre otpora DAEŠA.

Bojim se da će Francuska zbog nedostatka američke podrške (pošto su SAD odlučile da se povuku iz Sirije) povući svoje trupe, kao i druge zemlje svoje specijalne snage, posebno Nemačka.

Zamislite situaciju - koalicioni helikopter sa francuskim specijalnim snagama je napadnut od turskih trupa u oblasti Kobani, a Francuzi su primorani da uzvrate. Da se ​​to dogodilo, dve zemlje NATO-a našle bi se licem u lice da pucaju jedna na drugu u "samoodbrani".

Novinar: Kakve mogućnosti može imati francuska vojska u ovom slučaju? Povlačenje na teritoriju susednog Iraka?

Emanuel Dupuj: Ne znam. Ako ne budu aktivni napori da se zaustavi napredak Turske na međunarodnom nivou, Francuzi mogu da završe između dve zaraćene frakcije. Francuska će morati da prati tok događaja, da mirno posmatra kako ubijaju Kurde i da dozvoli Turskoj da "diktira svoje uslove". Ne vidim drugu mogućnost osim da rade ono što su Amerikanci uradili. Ovo nije poželjna opcija, ali je prinudna.

Novinar: Šta mislite o apelu na saradnju između Francuske i Rusije?

Emanuel Dupuj: To doživljavam pozitivno. Ovo potvrđuje potrebu za bliskijim udruživanjem snaga sa Rusijom u stvaranju novih sistema bezbednosti za Evropu.

Rusija može biti primer u tom pogledu. Nadamo se da će biti sprovedena zajednička francusko-nemačka inicijativa o pristupanju procesu u Astani. Francuska diplomatija to planira.

Novinar: Neki će biti iznenađeni očekivanjima Francuske od Rusije. Podsetimo da su, pored činjenice da zapadne zemlje nisu želele da učestvuju u mirovnom procesu u Astani (koji ste spomenuli), pokušale su da osiguraju da ti pregovori ne uspeju. Podsetimo takođe na neprijateljske izjave francuskog ministarstva spoljnih poslova i Jeliseja u vezi sa Moskvom, kada je Rusija počela da učestvuje u neprijateljstvima u Siriji. Tada je Francuska govorila o mogućim sankcijama protiv Rusije. A danas Pariz zove Moskvu u pomoć.

Emanuel Dupuj: Strateški kontekst se mnogo menja. Emanuel Makron je svestan toga. Shvatio je da je vreme da se zaustave pogrešne ili varljive strategije koje su predložili neki francuski visoki zvaničnici. Tvrdili su da treba da podržimo one koji nisu nužno jači na mestu događaja. Ne vredi podsećati da sirijska vlada, bez obzira da li je prihvatamo ili ne, postepeno vraća kontrolu nad najvećim delom teritorije zemlje.

Ali sada smo suočeni sa činjenicom da nas oni koje smo morali da podržimo u borbi protiv DAEŠA (a do sada smo tvrdili da smo u Siriji da se borimo protiv njih) ne zovu u pomoć. Oni znaju da ih ne možemo odbraniti. Oni traže pomoć Bašara al-Asada, koga smo u početku smatrali izvorom destabilizacije zemlje.

Zarobljeni smo paradoksom, koji odražava suštinu našeg nedelovanja. Nemamo izbora. Trebali bismo da se obratimo onom koji može da utiče na turskog predsednika. Ne radi se o Sjedinjenim Državama, niti Nemačkoj, niti o nama Francuzima, nego o Rusiji.

Novinar: Kada govorimo o paradoksu, podržali ste Kurde. Njihovi predstavnici su se sastali sa Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati u martu 2018. Kasnije se dogodio diplomatski incident kada su neki od tih predstavnika rekli da će Francuska poslati trupe da "zaštite" Manbidž od Turske. S druge strane, nikada niste želeli da uvredite Ankaru, na primer, kada je podržavala džihadističke grupe u Idlibu. Da li Francuska danas plaća zbog dvostruke igre u Siriji?

Emanuel Dupuj: Francuska je uvek igrala dvostruku igru u Siriji. Zbog toga je njena politika sada u potpunoj suprotnosti sa strateškom stvarnošću. Situacija se menja iz dva razloga. Prvo, SAD nas više ne podržavaju. Drugo, Sjedinjene Države odlučile su da se brinu samo o sebi. Ako neko igra dvostruku igru, onda to nije Francuska, čak ni Turska, već Sjedinjene Države.

Sjedinjene Države igrale su dvostruku igru, po principu da smo svi ušli u međunarodnu koaliciju. U diplomatskom smislu, bili smo spremni da jasno kažemo da je, pored intervencije koju je odobrila Liga arapskih država, pored intervencije koju je odobrila Rusija, postojala i međunarodna koalicija. Raspao se kada je američki predsednik rekao da se oslanja na turski plan. S ove tačke gledišta, upali smo u zamku koju su postavili naši saveznici.

Novinar: Da li to znači da su Francuzi završili nezaštićeni po krivici ne samo Kurda, već i Amerikanaca?

Emanuel Dupuj: Apsolutno. Kurdi su prepušteni svojoj sudbini od samog početka turskih operacija, od avgusta 2016. Činjenica da su francuske snage bile prisutne u Kurdistanu nije značilo da ćemo ih braniti i "zvanično" obezbediti nezavisnost Demokratske federacije severne Sirije (Rojava Sirien). Mislim da to, naravno, nije bilo u interesu Turske, niti u interesu režima Bašara al-Asada. Sa zabrinutošću je posmatrao kako protesti zbog razvoja kurdske autonomije prerastaju u zahteve za nezavisnošću. A sada se sve drastično promenilo. Podsećam da smo postavili dva cilja za kurdske snage (SDF i YPG) i Kurdsku demokratsku uniju (PYD): antiterorističku borbu protiv DAEŠA i zarobljavanje i čuvanje hiljada stranih boraca i njihovih porodica od strane Sirijskih demokratskih snaga. (Uzgred, prema nekim izveštajima, oko 74.000 ljudi je još uvek u kampu Al Hol, uprkos činjenici da je predviđen za maksimalno 5.000).

Međutim, još uvek nije jasno kako je oko 800 džihadista i članova njihovih porodica nedavno uspelo da pobegne iz logora Ajn Isa. Da li se to dogodilo zato što su stražari logora bili premešteni na front ili zato što su Kurdi namerno otvorili kapije logora?

Rezultat je očigledan i to izaziva ozbiljnu zabrinutost: tri Francuskinje, koje su pobegle iz ženskog kampa bliske su džihadistima, već su pronađene i vraćene u redove DAEŠA. Ovo potvrđuje strahove Pariza da će džihadisti početi da se šire.

Lišavanjem Kurda naše podrške, kojima smo "naredili" da nadgledaju oko 3.000 militanata iz 54 zemlje zatočenih u Siriji i Iraku, moramo odgovoriti jer smo našim dželatima dali priliku da pobegnu. Naložili smo Kurdima da ih nadgledaju, a Iračanima da im sude kako ne bismo morali da se bavimo ovim slučajem u Francuskoj. To se, pre svega, odnosi na žene i 150 dece džihadista, čiji je povratak Francuska želela da izbegne. Trenutno se predlažu pregovori o njihovoj mogućoj repatrijaciji u Francuskoj ili u iračke kampove.

BONUS VIDEO: PREPAD NA BATAJNIČKOM AERODROMU Teroristi uništeni pred Vučićem i Medvedevim!