Pristupanje Severne Makedonije NATO-u šalje jasan signal celom svetu, a posebno Rusiji — Alijansa iz odbrambenog položaja prelazi u ofanzivu, piše poljski list "Onet" i dodaje da se Rusija sada nipošto neće odreći poslednjeg bastiona svog uticaja na Balkanu — Srbije.

Prema rečima poljskog novinara Kamila Tureckog, pristupanje Severne Makedonije NATO-u je važna prekretnica za Alijansu i signal celom svetu da se "Zapad više neće povijati pod ruskim pritiskom".

"Stupanje u NATO je velika prednost za našu zemlju", rekao je načelnik severnomakedonske opštine Kisela Voda Filip Temelkovski za poljski list. Prema njegovim rečima, pristupanje Alijansi je dragoceno kada je reč o vojnoj sferi, ali i u planu ekonomske bezbednosti.

Poljski novinar ističe da je NATO ovim potezom pokazao svoj potencijal i jasno stavio do znanja Rusiji da nema pravo da ulaže veto na suverene odluke zemalja koje žele da postanu članice Alijanse.

Turecki je takođe skrenuo pažnju na to da je Rusija "agresijom" protiv Gruzije 2008. godine i Ukrajine 2014. godine pre svega pokazala svoju moć i utvrdila granice koje NATO nije imao pravo da prekrši.

"Iako te dve zemlje nisu članice Alijanse, svet je ocenio odsustvo pomoći kao bespomoćnost protiv Vladimira Putina", ističe poljski list i dodaje da je Zapad sada pokazao da se neće poviti pod pritiskom Moskve, "koja agresijom u Gruziji i Ukrajini i provokativnim vojnim vežbama pokušava da zastraši članice Alijanse, uceni ih i spreči dalje širenje NATO-a".

Srbija — poslednji bastion ruskog uticaja na Balkanu

Širenje NATO-a na račun Severne Makedonije jača regionalnu stabilnost Zapadnog Balkana, podseća Turecki. Prema njegovim rečima, nije reč samo o smanjenju ruskog uticaja na Balkanu, nego i o povećanom pritisku na Srbiju, koju je NATO bombardovao 1999. godine.

"Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje na Balkanu koje nisu članice NATO-a. BiH je faktički pod protektoratom SAD, dok Beograd ne planira da se pridruži Alijansi zbog događaja od pre 20. godina", piše Kozlovski.

On podseća da ni situacija povezana sa virusom korona ne doprinosi promeni stavova, jer je EU odbila da pomogne Srbiji, zbog čega su vlasti Beograda razočarane.

"Dakle, Srbija je poslednji bastion ruskog uticaja na Balkanu, što je prepreka za uspostavljanje potpune hegemonije NATO-a u tom regionu. Rusija doživljava Balkan kao ranjivu periferiju Evrope, gde se može učvrstiti, pridobiti pristalice i kao rezultat toga, povećati svoj uticaj na Zapadu. Rusija neće lako odustati od tog regiona", zaključuje poljski novinar.