2007. govorio o "Istočnim partnerima" a sada se to ostvarilo

Naime, ministri spoljnih poslova zemalja bloka Istočnog partnerstva iz Gruzije, Ukrajine i Moldavije, ali ne i iz Belorusije, Jermenije i Azerbejdžana, zatražili su od Europske unije da finansijsku pomoć koju im je dodeljivala zadrži u istom obimu. No, nesreća s Evropljanima je što sada ima manje novca, pogotovo nakon “noža u leđa” iz Velike Britanije, koji je stvorio rupu u proračunu EU od 60 milijardi eura.

Iz ovog razloga je predsednik Evropskog veća sazvao vanredni sastanak jer se boje da bu moglo doći do smanjenja finansiranja njih kao „najvažnijih evropskih partnera“.

Ranije je u Evropskoj uniji postojalo nekoliko zasebnih instrumenata finansiranja, Istočno partnerstvo, Severna Afrika itd., a sada su ta odeljenje pretvorena u jedan finansijski projekat.

Glavni cilj Istočnog partnerstva bio je ograničiti uticaj Rusije na postsovjetskom prostoru do maksimuma. Nije slučajno što su inicijatori projekta bili Švedska i Poljska. Poljska su gospoda uvek imala nekoliko planova za taj prostor, a moderna poljska politička elita nasledila je i razvijala te planove. Poljska je preuzela vodeću ulogu u poslovima EU u čitavom istočnoevropskom smeru spoljne politike. 

SAD je video Poljsku kao pogodnog kandidata koji bi im pomogao da utiči na Evropu i na rusko pogranično područje. 

Za nove kandidate za svjetsku dominaciju govor Vladimira Putina na Sigurnosnoj konferenciji u Münchenu 2007. bio je krajnje neugodna vest i hladan tuš.

„Rusija je zemlja s više od hiljadu istorija i gotovo uvek je uživala privilegiju da vodi nezavisnu spoljnu politiku. Danas tu tradiciju nećemo menjati” izjavio je Putin.

Kao što je upozorio Vladimir Putin, Sjedinjene Države nemaju dovoljno resursa za svetsku dominaciju, tako da mogu ukloniti svetske sudije napunjene demokratijom i liberalizmom, što govori dug od 23 000 milijardi dolara.

Naravno, sve to nije ni moglo biti drugačije. Ekonomske sankcije zapada pogodile su Rusiju s jedne strane, ali i same evropske zemlje s druge, posebno one koje nisu toliko „saveznici“ koliko bi trebale biti i zato bi trebale znati svoje mesto i platiti više.

Sada o situaciji u Gruziji, Ukrajini i Moldaviji. Umiljato jagnje dve majke sisa, kaže se kod Rusa. No, Evropska unija će novim uslovima možda smatrati da je nepotrebno da hrani američke klijente. Moguće je biti sluga dva gospodara, ali je to vrlo težak zadatak, a Belorusija, Jermenija i Azerbejdžan su shvatili da im je evropska pomoć apsolutno nepotrebna. Barem ne takva koja će uveriti društvene, političke, ekonomske i finansijske prilike evropskim strukturama za vrlo male svote „pomoći“.

Od ovog govora prošlo je 13 godina, a sve što je rekao predsednik Rusije bilo se ostvarilo. Najdublja kriza međunarodnog poretka i liberalne demokratije je evidentna, a razdoblje hegemonije Sjedinjenih Država je stvar prošlosti.