Prelep miris širio se oko Kikinde, a onda su spretne srpske domaćice oborile GINISOV REKORD

Miris čuvene pite krompiruše širio se Novim Kozarcima, pokraj Kikinde. Na stotine građana okupilo se na lokalnom stadionu da bi videlo pitu krompirušu za „Ginisovu knjigu rekorda“ - dugu preko 30 metara. 

Stotine građana uživalo je u petak svim čulima u finalnom produktu vrednih domaćica na 10. jubilarnoj „Pitijadi“ u Novim Kozarcima. Vredne i spretne domaćice iz Udruženja žena „Novi Kozarci“ svake godine premaše same sebe. Pita duga 30 metara i 20 centimetara zasijala je na bini u metalnoj tepsiji. Za tu džinovsku zlatnožutu ukusnu lepoticu utrošeno je 20 kilograma brašna, 25 kilograma krompira, 8 litara ulja, 4 kilograma luka, 5 kesica bibera i kilogram soli, ponosno je izjavila Mirela Blagojević, predsednica Udruženja žena „Novi Kozarci“, koje postoji 42 godine.

- Prva pita za „Ginisa“ napravljena je 2008. godine, kada je osnovana „Pitijada“, prema ideji profesora Milorada Majkića, i bila je duga 25 metara. Trudimo se da svake godine premašimo same sebe, tako da dužinu pite krompiruše povećavamo pomalo. Postoje dve vrste pravljenja, jedna sa oklagijom, a druga kad se samo razvlači - objašnjava Blagojevićeva i dodaje:

- U piti za „Ginisa“ učestvovalo je dvanaest žena iz našeg udruženja. Da bi se napravila ukusna i najveća pita, potrebno je oko tri sata - klagijanje se završi za sat vremena, isto toliko je potrebno da se krompir oljušti i izrenda, i još sat vremena da se ispeče u pekari - kaže ona.

Majstorstvo njihovog pravljenja pita prenosi se s kolena na koleno. 

- To je ono što nas je održalo i zato nam je bitno - kaže Mileva Šešum (82), ovogodišnja pobednica u spremanju najukusnije pite krompiruše, koja već 70 godina pravi pite.

- Počela sam još kao devojčica, sa osam godina. Kolonizacijom sam došla iz Bosne 1946. godine, majka me je dovela sa tri brata. Mesila sam pite i volela to da radim, od bilo čega: krompira, kupusa, pasulja, blitve, spanaća, sira - nabraja Mileva Šešum i ističe da je pita krompiruša ipak neprevaziđena.

Nebrojeno mnogo pita na stolu, svaka sa brojem, bez imena, kako bi se bez protekcija ocenila najukusnija. Za laike - sve pite su iste, ali ne i za stručnu komisiju koja je osenjivala elemente koji piti daju šmek da bude prava domaća, izvorna, sa određenim oblikom, sastavom fila, ukusom, bojom i još mnogo čime. Vicešampionka ove godine je Sonja Liptai, dok je treće mesto za najukusniju pitu pripalo Mari Đurđević.
Prilog od prodatog parčeta pite i ove godine je dat u humanitarne svrhe, a sada je posebno usmeren za operaciju teško obolele devojčice Kaline Radnović.