Pravi avione, njima leti i za njih živi

Modelarstvom je počeo da se bavi u bečejskom aeroklubu kada je imao osam godina. Međutim, zbog raznih obaveza, nakon godinu dana, hobi je ostavio je po strani.

Ipak, životne okolnosti su ga često navodile ka avionima, u koje se zaljubio otkako zna za sebe. Mnogo godina kasnije, prolazeći pored čenejskog aerodroma, prisećao se kada je kao dete izrađivao male avio-klizače, čiji je raspon krila iznosio svega tridesetak centimetara. Njegovi današnji modeli imaju raspon od 80 centimetara do metar i po.

- Mnoge stvari su se promenile za 20 i kusur godina. Materijali koje smo koristili nisu se puno menjali, ali pojavili su se novi, kao i nove tehnologije izrade modela - priča Gabor Lastović.

Pre decenije, nakon susreta aeromodelara na Paliću, odlučio je da se vrati staroj ljubavi. U Novom Sadu kupio je polusastavljen model od stirodura i s njim izašao na dolmu.

- Reč je o radio-komandovanim (RC) avio-modelima. U to vreme nisu postojali simulatori. Otprilike sam znao šta treba da radim. Poslao sam avion gore, napravio je zaokret i pao. Ispala mu je baterija. Avion je u vazduhu bio svega sedam-osam sekundi. Kada sam došao kući, popravio sam ga. Nisam odustao. Opet sam s njim izašao na čistinu i ponovo probao da letim. Tako sam naučio kako da komandujem letelicom - iskren je Lastović.

Od starijih kolega Ervina Penzeša i Đerđa Balinta naučio je kako da izrađuje avione i upravlja letelicama putem radio komande. Nedoumice je rešavao i koristeći internet, pretražujući forume, snimke i tematske tekstove. Nakon godinu dana, počeo je sa samostalnom izradom najrazličitijih modela.

- Moj prvi model bio je od pločastog materijala izoflora koji se stavlja ispod laminata. Na internetu sam pronašao plan izrade. Odštampao sam nacrte i preneo ih na taj materijal, koji sam kasnije isekao i zalepio. Njega sam proglasio kao prvi svoj proizvod - kaže on.

Gaborova kolekcija danas broji dvadesetak modela. Prilikom izrade koristi različite materijale - drvo, stirodur, plastiku. Neke modele je završio za dve-tri nedelje, ali jedan, koji mu je posebno drag, pravi već pet godina.

Reč je o avionu „junkers Ju 87“ zvanom „štuka“, obrušavajućem nemačkom bombarderu.

- On je drvene gradnje. Njega sam kupio u takozvanom šort-kitu koji sadrži plan izrade i sva potrebna rebra. Sve ostalo je na modelaru. Na njemu je trenutno osnovna boja, a pomoću erbraša ću mu naneti detalje, poput gareži, kako bi dobio na autentičnosti. Treba da mu ugradim elektroniku i motor. Nakon pet godina mukotrpnog rada, uskoro će biti spreman za poletanje - otkriva nam sagovornik.

Svaki avion se drugačije ponaša u vazduhu. U početku je pilotirao isključivo elektromodele. Oni su, kaže, naspram modela sa SUS motorima, čisti jer se nećete umazati gorivom. Kada stignete do livade, jednostavno samo ubacite bateriju i model i to je to. Ali kod tih modela nemate miris benzina.

- Kod modela sa SUS motorima kad izađete do livade, prvo morate napuniti rezervoar, pa pregledati motor. Nije dovoljno biti RC fanatik, već morate imati mehaničarsku žicu. Na kraju dana treba izvaditi višak goriva iz rezervoara, očistiti model od masnoće... Sve ima svoje. Posle tri sezone sa elektromodelima, nabavio sam prvog benzinca - sa žarom u glasu objašnjava Bečejac.

- Odmalena sam imao želju da letim, volim letenje i sve što je povezano s tim. Ovaj hobi mi je pomogao da taj san na neki način ostvarim - zaključuje Gabor Lastović.